U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

Bela linija smrti

Jedno pitanje kroz vekove muči razne umetnike. Koja je krajnja granica stvaralačkog uma? Dokle je čovek spreman da ide da bi ispoljio svoju kreativnost?

    Istražiti ono što je duboko u sebi, uvek je bio izazov za razne umetnike. Da „cilj opravdava sredstvo“, mnogima je bila rečenica iza koje su se uspešno krili, pravdajući svoja dela u dostizanju svevišnjih ciljeva u stvaranju umetničkog dela. Razna sredstva utiču na umetničko prosvetljenje. Najčešće su to stimulativna sredstva, opijati, kao i alkohol. Umetnikov um totalno dugačije funkcioniše pod uticajem opijata. On počinje da stvara kao da je psihički otišao u neku drugu dimenziju. Razna vrata percepcije su otvorena. Stvaralac brzinom treptaja prolazi kroz njih, i pokušava da stvori nešto što do sada nije uspeo. Na primer, smatra se da je veliki Nostradamus svoje vizije dobijao, posle korišćenja opijata. Zagledan u zvezvde, dobijao je slike budućnosti čovečanstva, iz halucinacija.  

Konstatan beg od realnosti, nepronalaženje u stvarnom svetu oko sebe, umetnika tera da pojačava dozu svojih „srećnih supstanci“. Takav način života sa sobom nosi i kobne posledice. Nažalost mnoge vrhunske umetnike takav način života odveo je u preranu smrt.  „Živi brzo, umri mlad“  je filozofija ljudi koji su za kratko vreme želeli da dostignu najveće visine sveta u kome žive. Ovaj životni moto najviše se proširio 60-tih godina prošlog veka. Mladi umetnici, mahom muzičari, svoju muziku su doživljavali i iznosli je pred masu pod dejstvom raznih opijata tog vremena. Hipi pokret sa sobom je nosio miris slobode duha, tela i marihuane.

Spisak mužičara koji su nas napustili zbog svoje zavisnosti od belog praha i alkohola je dugačak. Ovo su samo neki ljudi čija su imena ostala debelim slovima zabeležena u savremenoj kulturnoj istoriji, iako su napustili ovaj svet sa samo 27 godina:

Džimi Morison

Džejms Daglas Morison (engl. James Douglas Morrison) je bio američki pevač, tekstopisac, pisac i pesnik. Rođen je u Melburnu, Florida 8. decembra 1943, a umro je 3. jula 1971. u Parizu. Bio je pevač i vođa rok grupe Dorsi i smatran je za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rok muzike. Takođe je i autor nekoliko knjiga pesama, kratkih dokumentarnih filmova i ranih muzičkih spotova. Morisonova smrt u 27. godini je zaprepastila njegove obožavatelje. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana su bile predmet beskrajnih glasina i igrali su značajnu ulogu u mistici koja nastavlja da ga okružuje.

Džimi Hendriks

(engl. James Marshall "Jimi" Hendrix; pravo ime Džoni Alen Hendriks (engl. Johnny Allen Hendix 27. novembar 1942 - 18. septembar 1970) je bio američki muzičar, pevač, tekstopisac, gitarista, inovator i kulturna ikona. Mnogi obožavaoci i muzički kritičari smatraju ga najuticajnijim i najtalentovanijim gitaristom u istoriji rok muzike. Svetsku slavu je stekao 1967. svirajući na Monterejskom pop festivalu, na Vudstoku 1969. bio je glavna atrakcija, ali je iznenada umro 1970. u 27. godini života.

Dženis Džoplin

(engl. Janis Lyn Joplin) rođena je 19. januara 1943. godine u Port Arturu. Muzičku karijeru započela je 1961. godine pevajući po barovima u Ostinu. Godine 1965. grupi "Big Brother and the Holding Company" zatrebala je pevačica. Smatra se za najbolji ženski vokal u istoriji polularne muzike. Godine 1970. tačnije 4. oktobra, Dženis je imala zakazano snimanje za novu ploču, ali se nije pojavila. Umrla je u 27. godini u skromnoj motelskoj sobi.

Kurt Kobejn

(engl. Kurt Donald Cobain, 20. februar 1967. - 5. april 1994) je bio frontmen, tekstopisac i gitarista grandž grupe iz Sijetla, pod imenom Nirvana. Bio je ne samo frontmen grupe, već i njen vođa i duhovno središte. Sa uspehom benda, Kobejn je i sam stekao ogromnu slavu koju je teško prihvatao, jer je imao teškoća da se navikne na sve što ona nosi. Kurt Kobejn je prva velika rok zvezda koja je izvršila samoubistvo, prvi momak iz tog sveta koji iza sebe ima potpisanu ploču čiji je tiraž deset miliona primeraka. Osim toga, njegov izbor da konzumira kobni beli prah bio je posledica njegove labilnosti; očito su svi njegovi problemi poticali iz činjenice da je u nekom trenutku izgubio kontrolu nad onim što se s njim dešava.

Sloboda je  jedna od glavnih odrednica, pokretač svih stvari koje se dešavaju u umu jednog umetnika. Osećaj okovanosti, ni jednom umetniku ne prija. On pokušava da na bilo koji način odleti, bar psihički sa ove planete, i ode negde daleko gde može da stvara svoju savršenu kreaciju.  Ovo nas dovodi do jednog bitnog pitanja.

Koliko je umetnik zaista veliki ako su mu potrebne razne supstance da stvori umetničko delo vredno divljenja?

Na ovo pitanje je vrlo teško dati odgovor. Svaki umetnik ima neki svoj lični porok koji mu pomaže pri stvaranju. Ne mora to da bude uvek konzumacija raznih supstanci. Stvaranje umetničkog dela je dar koji je u svima nama. Naš um nije na istoj talasnoj dužini kao kod nekog običnog prolaznika, ako mi želimo da je tako. Pogledi na svet nam mogu biti različiti, i obojeni bojama koje ne postoje u duginom spektru. Istinska spoznaja duhovnog bića koji leži u dubini svake ličnosti je možda teži način dolaska do željenog cilja. Kada se jednom to dogodi, onda sa olakšanjem koračamo kroz dalji život. Potrebno je samo da biti svoj, i verovati u sebe, i u ono što posedujemo. Svako nosi neki dar, koje će pre ili kasnije izaći na površinu. Nikad se ne zna kada će nas dar odvesti tamo, gde nikada pre nismo bili.

Autor: Ivan Đorđević

MuzikaMUSIC