U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

ModaFASHION

Kako je nastala moda?

Uticaj drevne civilizacije na razvoj savremene modne sadašnjice

    Koreni inspiracije za nastanak većine aktuelnih i sveprisutnih odevnih predmeta sežu dublje od modnih umova, po čijim skicama su nastali. Poput običaja, jezika i umetnosti, koji svoje začetke imaju u drevnim kulturama starog i novih kontinenata, rađanje odevnih predmeta, čija je upotreba i danas široko zastupljena, datira iz vremena utemeljenja ljudske civilizacije.

Pored demografskih i kulturnih odličja, garderoba je bila jedna od ključnih karakteristika nacionalne i klasne pripadnosti pojedinca. Sa dolaskom vremena u kojoj se garderoba menjala iz želje za stilizovanjem, a ne iz nužnosti, pojavljuje se i fenomen mode. Društvene prilike sa kraja srednjeg veka i sa početka perioda humanizma i renesanse, bile su pogodne za razvijanje kontura mode kakvu danas poznajemo, pre svega njene glavne karakteristike: promenljivosti.

Po poslednjoj modi

Konzervativna, arhaična društva, okrenuta prošlosti i tradiciji nisu davala prostora za bilo koju vrstu promena, pa čak ni onu koja se ticala garderobe. Sa periodom revolucija i reformacija započetih sredinom 14. veka, stvorilo se plodno tlo, pre svega u zapadnoj Evropi, za razvoj kako nauke i umetnosti, tako i mode. Pronalazak prve šivaće mašine, 30-ih godina 18. veka, mehanizacija tekstilne industrije i mogućnost serijske proizvodnje, bili su tehnički preduslovi za utemeljenje onoga što će kasnije postati modna industrija.  Sa druge strane, u korist modnog razvoja išla je i opšta atmosfera u drušvu toga doba, koje je sada težilo demokratizaciji, demonarhizaciji i društvenom izjednačavanju. Promene u vođenju porodičnog, društvenog i profesionalnog života i sve veći broj stanovnika u gradovima, koji su prirodno bili modna izvorišta, išlo je na ruku života ,,po poslednjoj modi’’.

Kolonizacija je učinila svoje i zajedno sa arhitekturom, jezikom i načinom života, Evropljani su novootkrivenim kontinentima širili i svoj stil oblačenja. Ovaj proces je, međutim, bio daleko od jednosmernog. O tome najbolje svedoči modna sadašnjost.

Šta smo pokupili?

Da li ste se ikada zapitali odakle vodi poreklo kroj haljine, tunike ili pantalona koje ste upravo obukli? Da jeste, bili biste verovatno iznenađeni odgovorom. Svet je postao jedno veliko globalno selo, a mi smo kako u svemu, tako i u modi, pokupili po nešto karakteristično od svakog komšije.

Pončo je jedan od komada koji se iz sezone u sezonu, sa manjim varijacijama, uspešno vraća, kako na modne piste tako i na ulice. Nekada nezaobilazni deo nošnje naroda Anda, danas aktuelni odevni predmet u preko 150 zemalja sveta. Svoju revoluciju u izgledu doživeo je krajem 50-ih godina 20. veka, kada se pojavilo više verzija stilizovanog ponča, od kojih je najslavniji i trenutno najaktuelniji cape. Sa Anda se selimo na Bliski istok, gde se srećemo sa kaftanom, dugačkim ogrtačem od svile ili pamuka koji je bio nezaobilazni deo odeće za muškarce, a pogotvo su ga preferirali sultani u vreme Otomanske imperije. Kaftan je nošen i Persiji, Indiji, Kini, državama severne Afrike, ali i Veneciji. Današnju verziju kaftana isključivo nose žene, i najčešće se radi o dugačkim haljinama za večernje prilike, ili pak kraće i dnevne varijante. Zanimljivo da je kaftan najviše primene našao kao odeća za plažu, i postao neizostavni detalj za stilizovani morski izgled.

Ne možemo da ne spomenemo, sada već slavni, keffiyeh, poznatiji u narodu kao ,,palestinska marama’’. Sama marama sa specifičnim dezenom nosi se širom arapskog sveta, ali je prvenstveno iz političkih razloga dobila epitet ,,palestinska’’. Tokom prve decenije 21. veka, ovaj komad, čija je uloga prvenstveno bila da štiti od pustinjskog vetra i peska, doživljava pravu modnu revoluciju, nakon čega se široko prihvata kao obavezni modni detalj, prvenstveno među mlađom populacijom. Poslednjih sezona slično se desilo i sa turbanom, koji je na modnim pistama doživeo pravo vaskrsnuće. Sa Bliskog istoka idemo pravo u drevnu Indiju, gde nas čeka prapredak sada već višesezonskog hita među pantalonama: harem pantalone. Nekada karakteristične za trbušne plesačice, danas nezaobilazni komad među hrabrim trendseterkama. Iako se činilo da su čudo za jednu sezonu, ove pantlone čvrsto istrajavaju na svetskoj modnoj sceni. Pravo izobilje tradicionalne garderobe čeka nas na Dalekom istoku, gde garderoba ne samo da je zadržala svoju originalnu primenu, već je bila i ostala nepresušna inspiracija za mnoga imena savremene modne istorije.

Harem pantalone - nekada karakteristične za trbušne plesačice, danas nezaobilazni komad među hrabrim trendseterkama.

Egipat i Vizantija

Međutim, ovde se nećemo zadržati samo na garedrobi, već je bitno spomenuti i ostavštinu u vidu specifičnog načina šminkanja i nošenja štapića u punđi, koja se u savremenom dobu sa istoka preselila na sve ostale strane sveta. Nakit je, čini se, doživeo najmanje transormacija. Vraćamo se nazad u Indiju, a tamo pravi raj za oči u vidu tradicionalnog nakita, poznatijeg kao kundan. Nakit uglavanom sačinjen od dijamanta i zlata bio je rezerisan za više društvene klase. I danas je rezervisan samo za privilegovane, ali se imitacijom u vidu bižuterije može zadovoljiti svaki smrtnik. Danas je široku primenu našao i nakit inspirisan egpitaskim motivima, ali i nakit čiji izgled vuče korene iz, nama najbliže, Vizantije. Nakit od emajla, filghrana i pozlaćene bronze, sa obilnom upotrebom dragog kamenja, rubina i bisera, značajno će uticati na kasniji izgled nakita u Evropi. Taj uticaj se nastavio i do danšnjih dana.

No, ova mala priča je tek grebanje po površini trajnog uticaja kulture oblačenja drevnih civilizacija na tok savremene mode. Pomalo je ironično kako sila promena, koju moda nosi kao proces koji je suštinski definiše, ustvari predstavlja kružni tok, u kojem bazične stvari ostaju nepromenjene, kao dokaz pravog kvaliteta. Dok se detalji, boje, dezeni menjaju, opet sa tendencijom ponovnog povratka u jednom ključnom trenutku. Da li je to dokaz našeg manjka kreativnosti, ili genijalnosti naših predaka, diskutabilno je. Kada se sledeći put budete odevali, zapitajte se odakle potiče komad garderobe koji ste upravo obukli. Biće vam jasno da vaša garderoba ne govori samo o vama, vašem načinu života i navikama, već priča istoriju onih koji su je stvarali, bilo svetskih čuvenih dizajnera ili planinskih narodi Anda, pustinja Bliskog istoka ili monsuskih indijskih šuma.

Autor: Branislava Antović