Kultura Beograda

 

 

Čovek je jedino živo biće u prirodi koje stvara kulturu i koje nije u stanju da zasnuje svoj život izvan kulture. Vodeći se ovom definicijom, istražili smo koliko su građani Beograda deo kulture i koliko je ona deo njih

 

 

    Svojevremeno je Alber Kami, francuski pisac i filozof, govorio da je bez kulture svako društvo, makar i u svom najsavršenijem obliku, poput džungle i da se na kreativnost mora gledati kao na blagoslov. Ono što je kultura za Kamija -  istinski dar budućnosti, to je za Nehrua, indijskog državnika, širenje uma i duha. Etimološki posmatrano, kultura označava čovekovu povezanost sa prirodom. Kulturu kao najvažniju karakteristiku ljudskog društva su definisale razne nauke i discipline.

 

Jedna od značajnih oblasti, kada je o kulturi kao fenomenu reč, je sociologija, nauka koja izučava društvo, podrazumijevajući pod tim različite oblike društvenih odnosa, društvenih interakcija i njihov kulturološki aspekt. U okviru iste, ističe se sociologija kulture, posebna grana sociologije, koja proučava društvenu prirodu kulture kao i uzajamne veze i uticaj društva i kulture. Naročito je u dodiru sa antropologijom i etnologijom, kada su u pitanju karakteristike kulturnih uticaja pojedinih socijalnih zajednica. Posebno ističe uticaj sredstava masovnog komuniciranja, kič i šund u kulturi, ali i pokušaje kulturne „avangarde” za boljom razmenom ljudi i kreativnih ideja na širem planu. Za sociološku definiciju kulture, od značaja je još i činjenica da su fizički nosioci kulture određeni pojedinci ili određene grupe, koje mogu biti uže ili šire.

 

 

Kulturne riznica belog grada

 

Beograd je prestonica kulture i umetnosti Srbije. U glavnom gradu u toku jedne godine se održi više od 11 000 pozorišnih predstava, koncerata, izložbi i drugih umetničkih programa. Beogradska publika je često domaćin poznatim inostranim stvaraocima iz sveta muzike, glume, slikarstva, dakle umetnosti u svim njenim oblicima. Grad Beograd je osnivač  36 ustanova kulture i osnivač i pokrovitelj 11 manifestacija u oblasti kulture.

 

Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana je 1887. godine, čiji su najistaknutiji predsednici bili Jovan Ristić, Jovan Cvijić i Slobodan Jovanović.  Narodna biblioteka Srbije, kabinet najvećih pera Srbije, a i šire, osnovana je 1832. u knjižari Gligorija Vozarovića. Narodni muzej i Narodno pozorište ponosno ulepšavaju Trg Republike svojom izuzetnom arhitekturom. Muzeji su oduvek bili riznice retkosti, a muzej u Beogradu je ujedno i najstarija muzejska ustanova u Srbiji. U Narodnom muzeju se čuva Miroslavljevo jevanđelje - najstariji i najdragoceniji ćirilski rukopis, nastao oko 1190. Narodno pozorište iz sezone u sezonu posebnu kulturnu notu daje glavnom gradu, prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, zgrada je završena 1869. godine. Univerzitet umetnosti, nekada Umetnička akademija, objedinjuje četiri umetnička fakulteta: fakultet muzičke umetnosti, fakultet likovnih umetnosti, fakultet dramskih umetnosti i fakultet primenjenih umetnosti. Ove institucije najznačajnija su središta kulture i umetnosti u Beogradu.

 

 

Kulturna i empirijska istraživanja

 

Nastala krajem 20. veka, delom kroz ponovno uvođenje marksističkog stava u sociologiju, kulturna istraživanja u sebi sadržie sistematičnost, kontrolisanost i kritičnost, poput svih naučnih istraživanja. Empirijska istraživanja mogu da utiču na opšti trend u razvoju teorije, naročito zahvaljujući pronalaženju novih istraživačkih postupaka, to se odnosi i na polje kulture.  Ona idu mnogo dalje od pasivne uloge teorije i čini više od potvrđivanja ili opovrgavanja hipoteza. Igraju aktivnu ulogu i vrše važne funkcije koje pomažu da se upotpuni razvoj teorije. Istraživanja su bez teorija slepa, a teorije bez istraživanja prazne.

 

 

Pozorišta i bioskopi

 

Zadovoljavanje kulturno – umetničke potrebe nije čest faktor koji utiče na učestalost odlaska u pozorište ili bioskop, češće se mogu čuti odgovori poput ,,volim da gledam pozorišne predstave ili filmove na velikom platnu’’.

 

U istraživanju koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, od 3000 planiranih ispitanika, anketirano je 2.406 što čini 80.20% realizacije uzorka. Polnu strukturu čini 64,4 % žena i 35,6 % muškaraca.

Publika se najviše interesuje za komedije i drame. Komedije su nešto popularnije kod mlađe publike, a drame više vole stariji ljubitelji pozorišta, dok je interesovanje za mjuzikle podjednako zastupljeno u svim starosnim grupama. Najmanje je popularan vodvilj i  koreodrama. Istraživanja beogradske pozorišne scene pokazuju da je čak 65 % posetilaca zadovoljno repertoarom, a najgledanija predstava je „Kosa" Ateljea 212, rimejk revolucionarnog teatarskog hita iz šezdesetih godina. Publika voli i domaći dramski tekst. Najgledanija drama Narodnog pozorišta je „Velika drama" Siniše Kovačevića, ali i „Gospođa ministarka" i „Derviš i smrt". Od opera, omiljene su  „Seviljski berberin", „Travijata" i „Trubadur". Za izuzetan balet, „Labudovo jezero", se uvek traži karta više.

S druge strane, publika koja retko posećuje pozorište kao najvažnije razloge navela je nedostatak slobodnog vremena, životne uslove i nedostatak interesovanja.

Potvrđena je hipoteza da Internet polako zauzima dominantan položaj kada je u pitanju način informisanja o radu pozorišta, ceni ulaznica i repertoaru.

 

 

Programski urednici bioskopa ističu da je u proseku svake godine posećenost veća za oko 15%. Najveću posetu u poslednje vreme imao je filmski hit ,,Avatar", sa više od 300 000 gledalaca, a cifru od 100 000 dostigao je nastavak filma ,,Seks i grad". Najgledanije domaće ostvarenje u protekloj godini je film Stevana Filipovića, ,,Šišanje", sa nešto više od 30 000 gledalaca, a film će uskoro biti prikazan i u Londonu.

U žanrovski raznovrsnom programu prikazuju se najnovija dela svetske kinematografije, od  romantičnih komedija do akcionih avantura, ali i drama. Cena bioskopskih ulaznica je od 220 do 320 dinara. U nekim bioskopskim salama popusti važe za studente, grupne posete i određenog dana označenog kao ,, Filmski dan’’. Boljoj posećenosti svakako doprinosi i veći broj bioskopskih sala, koje su sve modernijeg izgleda, kao što je, recimo,  multipleks ,,Kolosej", i uvođenje 3D projekcije.

 

 

Muzeji i galerije

 

Muzeji i galerije su značajni kulturni centri u kojima se neprekidno održavaju izložbe, predavanja, promocije knjiga i koncerti. Svi posetioci mogu uživati u stalnoj postavci muzeja, ali povremenim izložbama. Na teritoriji Beograda postoji 38 muzeja, obuhvataju umetničke, kulturno-istorijske, memorijalne muzeje i komemorativne kolekcije,  tehničke i prirodno-istorijske muzeje. Dok se u galerijama izlažu, ali i prodaju, i na taj način popularišu dela likovne i primenjene umetnosti. Ovakvih riznica u našem gradu je 33. Prošle godine je na Noći muzeja zabeleženo rekordnih 450 000 poseta u muzejima u Beogradu, ali i u drugim gradovima.

 

 

Koliko čitamo?

 

Čitanje za većinu predstavlja način sticanja znanja. Jedna anketa sprovedena na sajtu koji podstiče učenje i usavršavanje pokazuje da čak 80% ispitanih rado čita knjige.  Međutim, važno je istaći da takav sajt posećuju ljudi koji su zainteresovani za lično i profesionalno usavršavanje, pa je i verovatno da su više zainteresovani za čitanje i knjige. U skladu sa tim, više od polovine ispitanika navodi da većina ljudi u njihovom okruženju čita knjige. Knjige na stranom jeziku čita 64% ispitanika, a kao osnovni razlog polovina navodi usavršavanje svog znanja stranog jezika. Kada pročitaju dobru knjigu, 73% ispitanika je preporuči drugima, a većinom su to osobe ženske populacije.

Osobe koje smatraju da bi mogle više da čitaju, 75% njih, kao najveću prepreku navode manjak slobodnog vremena. Rado se čitaju klasici, drame, avanturistički romani, trileri i romanse, ali i stručna literatura.

U većini slučajeva, ispitanici kupuju knjige umesto da ih pozajmljuju i retko čitaju elektronske knjige zbog umaranja očiju.

Posle kupovine, kao načešći način dolaženja do željenih naslova ističe se i pozajmljivanje od prijatelja, kao i uzimanje knjiga iz biblioteke.

Da Beograd voli da čita potvrđuje i prošlogodišnji sajam knjiga, na kome je bilo oko 125 000 posetilaca.

 

Grad Beograd je osnivač i pokrovitelj 11 kulturnih manifestacija, a pomaže i programe 69 manifestacija u oblasti kulture, koje se održavaju u Beogradu. Naš glavni grad predstavlja filmska ostvarenja najviših dometa svetske kinematografije, okuplja mlade umetnike, objedinjuje pozorište i ples, vizuelne umetnosti i muziku. Predstavljanje najznačajnijih ostvarenja domaćih autora u oblasti likovne i primenjene umetnosti i dizajna, kao i  predstavljanje muzičkog opusa različitih svetskih umetnika, dokazi su da Beograd vredno radi na širenju kulturne svesti. U dnevnoj štampi, ali i mesečnim magazinima ističe se kulturni duh Beograda. Beograd je kulturna riznica koju stvaramo i negujemo sami.

 

Autor: Jovana Katić

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

KulturaCULTURE