Autor: Jelena Karakaš

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

ModaFASHION

Moda i film

 

U modi se sve menja iz korena svakih šest meseci. Kreatori inspiraciju crpe iz života, umetnosti, pa ponešto i recikliraju. Brzinom svetlosti stvaraju se novi trendovi, a mnogi od njih završe tako što ih modna pubilka prezre. Ono što je danas bitnije od samog osmišljavanja jeste lanisranje trenda i pitanje kako učiniti da ga ljudi žele, prepoznaju i kupuju. Iako svi duboko verujemo da sami pravimo izbor i samostalno odlučujemo kako ćemo izgledati, istina je da smo pod konstantnim modnim uticajem

 

 

    Na naš stil, oblačenje i usklađivanje trendova utiču prizori sa modnih pista, modni magazini, a daleko najveći uticaj imaju serije i filmovi.

Svaki veliki film lansirao je nov stil. Istorija filma i mode isprepletena je i vrlo složena. Postoje filmovi koji predstavljaju prave modne prekretnice, postaju rodonačelnici novog trenda. Moda s velikog platna siliazi na ulice i uspostavlja nova pravila na modnoj sceni.

Poslednji primer upliva filma u stvarni svet jeste histerija nastala posle premijere filma Seks i Grad 2. Carrie i društvo su na ekranu paradirale u stileto Manolicama, u Prada i Dior odeći uparenoj sa sjajnim torbicama od nekoliko stotina dolara. Sve te stvari ubrzo su postale predmet žudnje mnogih žena širom planete, a Carrie šik ustalio se kao poseban stil i obrazac ponašanja.

Činjenica je da je filmski stajling, delo Patriše Fild, uzdrmao modu kao što je to pre nekoliko godina učinio film Đavo nosi Pradu za koje je kostime kreirao Valentino.

 

 

Istorija fenomena

 

Fenomen uticaja filma na modu nije novijeg datuma i zapravo je stvar koliko i sama filmska produkcija. Još na začecima filmske industrije izdvojile su se glumice čiji je zavodljivi stil prikazan na velikom platnu i te kako uticao na modnu kulturu tog vremena.

I danas se spominje prva filmska ikona dvadesetih godina prošlog veka, Louise Brooks, koja je publiku osvojila kao LouLou iz Pandorine kutije. Njen imidž ostavljao je bez daha. Nosila je strogi paž sa kratkim šiškama i upadljivo namazane usne. Njen uticaj je bio toliki da je nekoliko decenija kasnije inspirisala kuću Cacharel da napravi mirisnu notu nazvanu upravo po njoj, čuveni parfem LouLou.

Pravi primer bliske sprege između mode i filma je Felinijevo ostvarenje iz šezdesetih Dolce Vita, po kojem je čitav jedan modni stil dobio naziv. Ovaj film ujedno predstavlja prvi slučaj u modno-filmskoj industriji da pop kultura sa velikog platna dolazi iz Evrope, umesto iz Amerike.

 

 

Muški stil

 

Filmske produkcije nisu uticale samo na žensku modu. Roudolf Valentino i Douglas Fairbanks, kroz svoje uloge, lansirali su novi muški stil. Marlon Brando je posle uloge Johnyja Strablera, buntovnog motocikliste u filmu Divljak postao heroj mlađe generacije. Stvorio je imidž buntovnika za nadolazeću rokenrol eru. Posle te uloge mnogi su, čak i muzičar, Elvis Presley, imitirali Brandov imidž i ponašanje. Brandova kožna jakna postala je nadahnuće i neophodan odevni predmet svim motociklistima i pobunjenicima.

 

 

Uticaj visoke mode

 

Skoro svi najveći modni kreatori dvadesetog veka oprobali su se kao kreatori filmskih kostima, iako se to danas gotovo i ne spominje. Italijan, Giorgio Armani, kreirao je za više od sto trideset filmova, ali ga istorija filmske mode pamti uglavnom po kreaciji iz 1979. za Richarda Gerea u filmu Američki žigolo, kao i po njegovom pojavljivanju u filmovima Scaft, Nedodirljivi, Ukradena lepota. Neosporan uticaj izvršio je možda najčuveniji modni film svih vremena Doručak kod Tifanija. Audrey Hepburn je proslavila savršeno ukrojene Givenchy kompletiće. Uvek elegantna i beskrajno ljupka, postala je sinonim elegancije i stila, a samim tim inspiracija za žene širom sveta. Audrey se i danas spominje kao modna ikona, a mala crna Givenchy haljina koju je nosila u tom filmu 2007. godine je prodata na aukciji za osamsto hiljada dolara.

 

Kreator Jean Paul Gaultier takođe se oprobao na filmu. Posebno su zapažeme njegove esktravagantne kreacije u filmovima Peti element, Matrix, The Cook, Kiki... Čak je ostvario i zapaženu ulogu u Altmanovom Pret-a-porteru filmu o modi.

Kao kreatori filmskih kostima oprobali su se, i to vrlo uspešno, i Coco Chanel, Christian Dior, Ralph Laurent...

Ljubav filma i mode oduvek je bila obostrana, velika platna inspirisala su kreatore, editorijale u ženskim magazinima, fotografe, stiliste, čitave autorske kolekcije visoke mode. Zajedničkim snagama stvarali su magiju i glamur, na velikom platnu okovečene su fantastične kreacije, najvredniji komadi modne istorije.

Moda živi od zaboravljenih stilova koje izvlači svake sezone ponovo. Smenjuju se kolekcije inspirisane dvadesetim godinama, pa sedamdesetim, zatim pedesetim... Pa opet, sve iznova, pa ukrug.

Filmski klasici nikada ne zastarevaju, niti su staromodni, jer dok ulica nemilosrdno baca sve stilove u zastarelost, odbacujući ih sa gnušanjem, filmovi svoju modu nose ponosno i dostojanstveno na duge staze.  

 

 

Jesen/zima 2010/11.

 

Ni ova sezona nije izuzetak, modni kreatori nisu se libili da ponešto prepišu iz igranih ostvarenja. Apsolutni pobednik je look iz popularne serije Momci sa Medisona, ukrojene haljine, suknje u pun krug, istaknut struk i visoke potpetice preplavile su piste. U pedesete godine po inspiraciju svratili su Louis Vuitton, Prada, Fendi, Marni, Hilfiger... Drugi trend koji se istako jeste neskriveni seksipil po uzoru na kostime koje je nosila glumica Sophia Loren u filmu Italijansko venčanje, tim izgledom inspirisali su se Dolce&Gabbana i Giles.. Čak je i najpoznatiji detektiv na svetu našao svoje mesto na pisti, njegov imidž rekreirali su u Hermèsu. A kreator Stefano Pilati u svojoj kolekciji za YSL pozvao se na look poznate filmske zlice Kruele De Vil.