U FOKUSU PRIČA SE DA KULTURA UMETNOST FOTOGRAFIJA FILM POZORIŠTE KNJIŽEVNOST MUZIKA ARHITEKTURA DIZAJN ENTERIJER TERAPIJA STANOVANJA MODA STRIP HIGIJENA UMA RIZNICA STIL AUTO ASTRO KREATIVNI DNEVNIK
Momenti u slikama
Fotografija je jedno od najvećih umetničkih načina izražavanja u istoriji umetnosti. Po definiciji, fotografija je tehnika hemijskog ili digitalnog beleženja slika iz stvarnosti na sloju svetlosno osetljivog materijala, ali da li je fotografija samo puka beleška života? Na engleskom fotografisati nekoga može se reći i “to take someone's picture”, kao da fotograf uzima nešto od nas, nešto što pripada fotografisanoj osobi, i, zaista, američki urođenici su dugo odbijali da budu fotografisani upravo zbog toga što su mislili da fotografija oduzima deo duha
Preteča fotografije je camera obscura, koja se koristila sve do 19. veka. Latinski
izraz camera obscura znači mračna komora. Bio je to veoma jednostavan instrument,
svetlosno nepropusna kutija (unutrašnje stranice bile su obojene crnom bojom ili
prekrivene crnom tkaninom), dok se na pozadini kutije nalazio mali otvor. Zrak svetlosti
prolazio bi kroz uzani otvor i projektovao sliku motiva koji se nalazio pred kamerom
po čitavoj unutrašnjosti prostora. Slika bi ostala zabeležena na foto-
Nažalost, tako nastale fotografije nisu bile večne. Problem je rešen 1825. godine, kroz tehniku višesatne ekspozicije, uz jako dnevno svetlo. Nicephore Niepce bio je revolucionar koji je uspeo da ovekoveči fotografiju, ali nedostatak je bio što je metod zahtevao vreme. Partnerstvo sa pariškim fotografom, Jacqus Daguerrom, donosi napredak u vidu izuma koji je nazvan dagerotipija.
Istovremeno, preko Kanala u Engleskoj, William Fox Talbot otkriva postupak pod nazivom kalotipija, koji kao rezultat daje negativ iz kojeg se mogao proizvesti beskonačan broj fotografija. Od sada napredovanje fotografije nije se moglo zaustaviti, šta više, sve značajnija otkrića u razvoju postupaka beleženja snimaka dobijaju na značaju. Najvažniji pomak napravio je George Eastman koji je izumeo fotografski film, tanku prozirnu traku sa fotoosetljivim slojem. Kodak je među prvima prihvatio novu tehniku i na tržište je lansiran prvi proizvod koji je imao ugrađen jedan takav film. Leica nastupa 1925. godine, sa aparatom koji je tada postao standard sa filmom od 35 mm. Sledeći veliki korak mogla je biti samo fotografija u boji, i već tokom 19. veka bilo je takvih pokušaja. Ipak, prvi moderni film u boji pušten je u prodaju 1935. godine. Bio je to Kodachrome.
Fotografija danas
Sa sve bržim napredovanjem tehnologije, i ova grana umetnosti sledi opšti trend.
Klasične metode razvijanja fotografija postale su ograničavajuće. Konkurencija među
vodećim proizvođačima dobila je novi zamah kada je Sony 1981. godine predstavio prvi
fotoaparat koji nije koristio film -
Danas se na tržištu mogu pronaći mnogi digitalni fotoaparati, od najjednostavnijih
džepnih ili usmeri -
Digitalni fotoaparati takođe funkcionišu po principu snimanja svetlosti na osetljivom senzoru. Svetlost se fokusira na svetlosni senzor koji poseduje mrežu fotoosetljivih elemenata. Sam senzor predstavlja analogni uređaj i svetlost koja dopre do fotoelemenata (fotodiode) generiše naelektrisanje. Slika se generiše primenom napona, tj. izlazne vrednosti koje dobijamo sa senzora pretvaraju se u digitalnu vrednost. Dobijene vrednosti se slažu u sliku koja je neinterpolirana i netransformisana i predstavlja takozvani RAW format slike. Tako dobijena slika se koriguje i vrši se interpolacija nedostajućih vrednosti. Takva slika se transformiše u JPEG ili TIFF format koji je čitljiv na svim računarima i drugim komplementarnim elektronskim uređajima.
Svedok vremena
Fotografija na kojoj je zabeležen trenutak iz Španskog građanskog rata 1936. godine, mladom fotografu Robertu Kapi donosi slavu i postaje uzor generaciji mladih fotoreportera. Podstaknuti osećajem da neko mora biti očevidac ovakvih događaja 1947. godine udružuju se s jednim ciljem da dokumentuju buduće događaje. Od kako je osnovana agencija Magnum, čiji su članovi neki od najznačajnijih fotoreportera 20. veka, oni snimaju fotografije širom sveta, dokaze o nama i našim delima. Posao fotoreportera može biti veoma uzbudljiv ali isto tako i veoma opasan. Mnogi hrabri fotoreporteri zabeležili su neke od najpotresnijih momenata našeg vremena. Nažalost, veoma često se radi o teškim momentima gde bez fotografije kao da se taj čin nikada i nije dogodio. U takvim trenucima, samo ovi dokazi mogu pobuditi svest ljudi. Ali nije sve tako crno, zabeležene su i neverovatne scene humanosti, lepote i veličanstvenosti sveta.
Slika govori vise od reči
Mnogo je priča o nastanku fotoaparata, o istoriji fotografije, o velikanima ove umetnosti, stoga nećemo se ponavljati, potrebno je ispričati priču o ljudima i događajima koji su učinili iste velikim i mogućim. Bilo da se radi o umetničkoj fotografiji, modnoj ili pak pejzažnim fotografijama, slika nam govori više od reči, dočarava nam krajolike nedostižnih krajeva, zadire u skrivene svetove, piše istoriju današnjice. Umetnici su konačno oslobođeni okova filma, mesto je ustupljeno mašti. Otvorite bilo koji magazin i susrešćete se sa svetom bez granica, tad ne možemo poreći da su fotografi videli svet drugim očima. Zamislite samo da je danas moguće videti onaj trenutak kada je u poslednjim godinama 19. veka norveški brod Fram ostao zarobljen u ledu 1000 dana, ako samo pogledamo fotografije iz zbirke Norveške nacionalne biblioteke. Kao i onda, fotoreporteri danas beleže momente naše svakodnevnice i čine je besmrtnima. Profesija ili hobi, fotografija nam pruža neverovatne mogućnosti. Na jednostavnom snimku bez mnogo činjenica mesto se ustupa slobodi mašte, svako će ispričati tu priču na svoj način. A svaka slika ima svoju priču, kao i besmrtni momenat ovekovečen na njoj.
Autor: Boris Bursać
FotografijaPHOTOGRAPHY
