Nakit za sva vremena

 

,,Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushućuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva“

 

 

    U današnje vreme, nakit kao svakodnevna pojava se smatra čisto dekorativnim predmetom i modnim detaljem. Pravi se od raznih materijala: plastike, stakla, fimo mase, drveta, raznih recikliranih materijala i prodaje se po veoma pristupačnim cenama, ali ne traje dugo i njegov oblik se menja iz sezone u sezonu po ditkatu modnih trendova.

Sa druge strane,  postoji kvalitetan i trajan nakit koji se izrađuje od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja, bisera i takav nakit opravdava svoju cenu, jer kada ga jednom kupite trajaće vam celu večnost.  

Svrstava se u najstarije ljudske tvorevine i javlja se kao čovekova potreba za ulepšavanjem, isticanjem svog položaja u društvu i materijalne moći.

 

 

Priča o nakitu

 

Priča o nakitu počinje još u kamenom dobu, kada se izrađivao od kostiju životinja i kada prvi put dobija magijsko-religijski karakter, pa sve do današnjih dana zanat pravljenja nakita poprima oblik umetnosti.   

U drevnom Egiptu se najviše koristilo zlato i emajl za nakit koji je najčešće inspirisan božanstvima i religijskim simbolima kao što su Ank , takođe poznat kao ,,ključ života “, zaštitni znak egipatskih faraona čije poreklo kao simbola ostaje misterija kojom se i dan danas bave egiptolozi. Zatim, najviđenije su predstave Sunčevog diska, sokola-boga Horusa, kobre i bube skarabej, sakralizovanog insekta koji živi u egipatskoj pustinji.

 

U antičkoj Grčkoj i Rimskom carstvu se koristilo drago kamenje doneto iz egzotičnih zemalja Azije: safir, smaragd, granat, ćilibar, a nakit je jednostavniji sa biljnim motivima.

U 13. veku u Evropi je donesen zakon o luksuzu koji zabranjuje nošenje luksuznog nakita i odeće. Francuski imperator Napoleon je vratio u modu pompezni nakit  kada je na svom krunisanju 1804.godine zadivio sve prisutne svojom krunom ukrašenom kamejama, koje su od tada postale strast mnogih juvelira tog vremena.

Kasnije nakit postaje manje razmetljiv, više je romantičan  sa nekim nacionalnim obeležjima kao za vreme vladavine engleske kraljice Viktorije .

Krajem 19. veka zanatlije i umetnici se udružuju u cilju stvaranja umetničkog pokreta koji je bio protiv masovne mašinske proizvodnje nakita lošijeg kvaliteta. Umetnički stil Art novo (Art Nouveau) koji se proširio Evropom izmedju 1890. i 1915. godine,

nastavlja tradiciju izrađivanja unikatnog nakita, uprkos razvoju industrijske proizvodnje umetnici-zanatlije stvaraju prefinjene komade ručne izrade u čijem dizajnu preovladavaju spirale, talasaste linije i organske cvetne forme.

Drugi svetski rat je zaustavio proizvodnju finog nakita od srebra i zlata zbog  racionalne proizvodnje metala.

Sredinom osamdesetih godina 20. veka potražnja za luksuznim nakitom dostiže vrhunac i oživljava korišćenje costume ili nakita pa narudžbini.

U 21. veku ogromnu popularnost stiču kristali austrijske firme Swarovski  i druge prestižne firme poput Christian Dior, Tiffany&Co., Napier, Kenneth J Lane, Cartier itd.

 

 

Nakit u umetnosti

 

Neki od najistaknutijih umetnika  našeg vremena koristili su nakit da bi iskazali svoj lični  smisao za estetiku.

Frida Kalo je bila poznata po tome što je volela da se ,,kiti” minđušama, ogrlicama, narukvicama  vedrih boja. Veoma  je volela tehuanski nakit koji je  dobijala na poklon od svog muža slikara Dijega Rivere. Pretrpana njime, ponosno ga je  nosila kao kulturno obeležje. Nakit kao deo kulturnog nasleđa se često pojavljivao na njenim slikama posebno na autoportretima gde je ponekad  prikazan kao deo tela, kosa ili ruka  metaforično izražavajući bol i tugu.

 

Gustav Klimt je još jedan umetnik koji je bio očaran lepotom nakita. Njegova omiljena boja bila je zlatna što se može zaključiti po njegovim slikama, bilo da se javlja kao pozadina ili kao zlatan nakit na nekoj od ženskih figura.

U muzeju u Figuerasu nalazi se stalna postavka Dali Joies , gde je izložen nakit koji je dizajnirao Savlador Dali . To je veoma skupocena kolekcija nastala između 1941-1970. godine, gde takođe možemo videti različite faze umetnikovog razvoja.

Dali je napravio nacrte sa svim mogućim detaljima i velikom preciznošću oblika , materijala i boja  a nakit je izrađen u Nju Jorku od strane argentinskih juvelira, pod nadzorom samog umetnika. Svi komadi su unikati u kojima se ogleda Dalijeva jedinstvena ikonografija, napravljeni od zlata, platine, dragog kamenja, bisera i korala. Neki od komada kao što su The Eye of Time (1949), Royal Heart (1953) i The Space Elephant (1961) postali su ključni radovi i smatrani su zasebnim umetničkim delima poput skulptura.

 

Salvador Dali  na temu ovih radova je rekao: ,,Bez  publike, bez prisustva posmatrača, ovaj nakit ne bi postigao svoju funkciju za koju je napravljen. Gledalac je njegov poslednji kreator. Njegov pogled, srce i um sa većom ili manjom mogućnošću da razume umetnikovu nameru  je ono što ovom nakitu daje život”.

 

Šarl Bodler je napisao pesmu ,,Nakit” (1857), koja je bila zabranjena u prvom izdanju zbirke pesama ,,Cveće zla “, u kojoj opisuje erotičnost nakita koji krasi žensko telo.

 

,,Kada u igri zveči podrugljivo i jasno,

taj svet što se metalom i kamenjem preliva

ushućuje me, i ja volim besno i strasno

stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva.“

 

Minimalistički, etno ili ekstravagantan, nakit nas krasi, govori o našem stilu i indentitetu. Neosporna je njegova povezanost sa seksualnošću, što nas  vraća onom magijskom aspektu  i postaje ozbiljno estetsko pitanje. Poklanja se prilikom najbitnijih događaja u životu, prenosi se sa kolena na koleno i čuva se u posebnim kutijama kao najveća dragocenost.

 

Autor: Aleksandra Janković

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

DizajnDESIGN