U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

Neizbrisiv trag violine

 

 

Žičani intrument koji proizvodi odličan i čist zvuk, a napravljena od nekoliko vrsta drveta i njen sastavni deo je gudalo koje je napravljeno od posebne sorte drveta iz Brazila i konjske dlake. Da? Ne. Ona je mnogo više od pukog niza reči. Ona je deo istorije koji i danas živi, vrsna umetnost vrhunskih vizionara, i sve sem opore lekcije iz muzičkog i istorije

 

 

    Na nesreću ili na sreću, ne postoji jedno ime za koje se veže izum violine ili širenje njenog uticaja. Međutim, iako ne možemo odati omaž velikanu, možemo se opustiti i uživati u jednom instrumentu svačijih zamisli.

Svaki stvaralac je uneo neko svoje obeležje u nju. Da li šaru, drvo ili dušu, violina je satkana od najfinijih emocija i kao takva, poklanja nam najfiiju notu i muziku. Kao spokoj za nemir, iako ima mnogo lica i tonova, istina je da je ona najbolji prijatelj muzici. Greška je kategorizovati, jer je svaki instrument poseban i posebnu čar slušaocu pruža. Ali, violina priča priče, tragedije, komedije, drame ili bajke.

 

 

Čast neznanom junaku

 

Fascinantna je činjenica da niko ne zna tačan datum, godinu ili ime kreatora violine. Međutim, ovaj instrument i danas očarava svojim zvukom i elegancijom.

Poreklom iz Toskane i severne Italije, mešavina mnogih ukusa, zamisli i ličnosti, ostala je jedinstvena i svojstvena svojoj liniji. Zakrivljena kao žena, glasna kao muškarac, neophodna kao vino.

Njeni preci su Viola de Gamba, Lira de Bračo i Viola de Bračo. Kao preteča violine, Viola de Bračo je veća, glomaznija, ali isto elegantna. Veliki majstori su radili na umanjenju modela, ali i na unapređenju zvuka. Smatra se da je konačan oblik dobila između 1520. i 1550. godine, kada se prvi put pojavljuje i termin violina.

 

Sastavljena iz dva dela, iz samog instrumenta i gudala, violina je napravljena od smrekovog i javorovog drveta, sa specifična dva F otvora na kutiji. Dok je gudalo napravljeno od specijalne vrste drveta pernabuko iz istoimene oblasti u Brazilu. Konjska dlaka se prerađuje i spaja sa dva kraja gudala, tokom sviranja zatežu se, dok se gudalo ne iskrivi, da bi se postigao kvalitet zvuka i tona. Po zarvšetku se opuštaju.

 

 

Graditelji violine

 

Đovani Đakomo Dala Korna, Andrea Amati, Antonio Stradivari i Đuzepe Gvarneri imena su onih koji su ostali zapamćeni u istoriji kao najpoznatiji majstori koji su tesali i klesali instrumente. Antonio Stradivari je za života napravio hiljadu violina, od kojih je nekoliko desetina koncertnih. Njegov stvaralački život je podeljen u tri doba – pod uticajem Amatija, srednje i zlatno doba. Vizionar koji je uneo novitete na sami instrument, trudio se da svakom izrađenom violinom bude samo bolji. Njegov šegrt, a kasnije vrlo uspešan i poznat učenik bio je Karlo Bergonizi.

 

Svaka violina koja je urađena po receptu ovih majstora, ukoliko je pravilno negovana, i danas opstaje, kao eksponat u nekom od muzeja ili nečijoj ličnoj kolekciji.

Postojana u vremenu, ona nije izgubila identitet zbog 'duha vremena'. Klasična muzika je donekle pala u senku moderne, elektronskog zvuka ili vokalnih kompozicija.

Dok svet sve zaboravlja, grabi napred i nipodaštava tradiciju, zvuk violine je tu da nas podseti na stara vremena, dodirne dušu i probudi skrivene emocije.

Note za violinu iskomponovali su neki od najvećih kompozitora, poput Antonija Vivaldija, Nikola Paganinija, Amadeusa Mocarta, Feliksa Mendelsona i Henrika Vijenjavskog.

 

 

Đavolji violinista

 

Nikolo Paganini rođen je u Đenovi, izuzetnog talenta, oholosti i teške naravi, postao je jedan od najčuvenijih violinista u istoriji civilizacije. Takav neosporan talenat potvrdila je činjenica da kada je zvršio svoje školovanje u Đenovi, kao mladić, otišao je na školovanje kod profesora Role u Parmi, koji je tada konstatovao da Nikolo više nema šta da nauči.

Njegova karijera je postala velika i proslavio se za života nezapamćenim koncertima i neverovatnim kompozicijama.

 

Upravo zbog svog razbarušenog i namrgođenog stila i izgleda, neverovatnog uspeha i mračnih kompozicija, inspirisanih smrću i grobljem, prozvan je „đavoljim violinistom“.

No, kako je zarađivao izuzetno mnogo, a samim tim isto tako i trošio, za njega se veže jedna zanimljivost. Jednom prilikom našao se u tolikim dugovima, da je morao da založi sopstvenu violinu. Kada je došao trenutak da održi koncert, jedan trgovac mu je pozajmio svog Gvarnerija. Po svršetku koncerta, oduševljeni trgovac nije hteo da je primi nazad. Do kraja svog života Paganini je svirao na toj violini.

 

“Nisam privlačan, ali kada žene čuju kako sviram, puze do mojih nogu“, Nikolo Paganini

Autor: Bobana Jovanović

MuzikaMUSIC