U FOKUSU PRIČA SE DA KULTURA UMETNOST FOTOGRAFIJA FILM POZORIŠTE KNJIŽEVNOST MUZIKA ARHITEKTURA DIZAJN ENTERIJER TERAPIJA STANOVANJA MODA STRIP HIGIJENA UMA RIZNICA STIL AUTO ASTRO KREATIVNI DNEVNIK
Projekat pun tanga, džeza i elektronike
Čuveni sastav „Gotan Project“ je prvi put nastupio u Beogradu 17. novembra, predstavivši svoj treći studijski album „Tango 3.0“, koji predstavlja još jednu čudesnu mešavinu tradicionalnog argentinskog tanga sa džezom, dubom i elektronikom
Reč „gotan“, obeležena neodoljivom asocijacijom na fiktivni grad iz stripova, kao doma super heroja Betmena (Gotham) je, očigledno, potekla iz reči „tango“. Zanimljiv podatak, možda nepoznat samim njihovim fanovima, je da je ime benda poteklo od imena jednog albuma na kome su gostovali proslavljeni američki klasični muzičari pod nazivom „Tango project“ iz 1982. godine. Članovi ovog benda su, u želji da odaju počast ovom albumu, upotrebili jednu igru reči zvanu „vesra“, karakterističnu za jedan oblik žargona iz oblasti Buenos Ajresa, identičnu našem „šatrovačkom“ govoru, kojom se poslednji slog stavlja na početak reči. Tako je nastala reč „gotan“, a samim tim i veoma zvučno i upečatljivo ime koje je postalo poznato širom sveta.
Gotan Project su 1999. u Parizu osnovali francuski umetnik Philippe Cohen Solal,
argentinski gitarista Eduardo Makarof i švajcarski programer Christoph H. Müller.
Na muzičkoj sceni su se izdvojili svojom originalnom i karakterističnom kombinacijom
argentinskog tanga i elektronske muzike. Iako su za iskusnije poznavaoce tango zvuka
naizgled teško spojivi, ovi muzički elementi su u kompozicijama ovog benda predstavljeni
na izuzetno harmoničan i koherentan način. Ovi umetnici su svesno i sa izuzetno puno
umeća zadržali suštinu tanga, kao osnovu svoje muzike bez neukusnog nametanja modernog
zvuka. Moglo bi se reći da su za popularizaciju i uvođenje tanga u neku vrstu mainstream-
U izgnanstvu u Parizu
Godine 2001. objavljuju debi album "La Revancha Del Tango", koji je doživeo neverovatan uspeh u čitavom svetu. Grupa živi i stvara u Parizu, a planetarna popularnost njihove muzike potvrđena je u klubovima od New Yorka preko Evrope do Argentine i Brazila. Sami članovi grupe su na duhovit način sebe opisali kao ”Top Argentinean musicians exiled in Paris” (vrhunske argentinske muzičare u izgnanstvu u Parizu), a kao svoju najveću inspiraciju navode muziku Carlosa Gardele i Astora Piazzolle.
Drugi studijski album Gotan Project su objavili 11. aprila 2006. pod nazivom ”Lunático”. Album je protkan džezom i dabom, a naziv je dobio po pobedničkom konju, kako oni kažu ”najvećeg majstora tanga, Carlosa Gardele”.
U Beogradu
Poslednji, treći po redu, studijski album,“Tango 3.0”, već u svom nazivu najavljuje kombinaciju tanga sa elektronskim prizvukom, sa ovim brojkama karakterističnim za svet informatike. Hronološki, album zaokružuje deset godina od osnivanja benda i predstavlja svojevrstan nastavak autentičnog Gotan project zvuka, na koji su njegovi fanovi navikli.
Ovaj nastup, Gotan project je održao u sklopu svoje turneje „Tango 3.0“, kojom su predstavljali istoimeni album. Gostovanje ovog benda u Beogradskoj Areni je, po procenama nekih medija, ispratilo između četiri i pet hiljada fanova. Koncert je počeo sa dvadesetak minuta zakašnjenja, što nije omelo vernu publiku da gromoglasnim aplauzom pozdravi prvo „dobro veče“ izgovoreno na nespretnom srpskom jeziku od strane vođe benda. Nakon kratkog predstavljanja nastanka grupe, otpočela je svirka praćena atraktivnim svetlosnim efektima koji su naglašavali pojedine tematske segmente pesama. Na bini iza benda ogromno platno je prikazivalo pomalo psihodelične snimljene plesove i apstraktne motive srodne atmosferi muzike. Na pojedinim numerama na video projekciji su se mogla videti dva repera koja su savršeno sinhronizovana sa živom svirkom izvodila svoje deonice.
Da li volite da plešete tango?
Kvalitet svirke je bio na zavidnom nivou i na trenutke se nije mogla osetiti razlika između originalne pesme sa albuma i scenskog zvuka. Od instrumenata na sceni su bili klavir, gitara, violina i harmonika, ali i dve miskete koje su nosile ritam sekciju benda. U par navrata numera se pred kraj u potpunosti pretvorila u DJ nastup sa solo deonicama izvođača, praćena jakim strob svetlom.
Nastup je počeo sa numerama sa poslednjeg albuma, koje su naišle na odličan odziv kod publike i polagano zagrejavale atmosferu. Nakon par numera, usledile su pesme koje su fanovima bile poznate sa prvog albuma. Nekolicina samouverenijih parova je izašlo na prostor ispod bine i zaplesalo u ritmu tanga sa scene. Nakon samo par minuta, povučeni njihovim primerom, desetine parova je ispunilo isti prostor i izazvalo reakciju jednog od članova benda. Zapitao je publiku na engleskom da li razume španski jezik na šta se začulo na stotine povika „si“ iz mase. „Da li volite da plešete tango“ je bilo sledeće pitanje nakon čega su se upalila svetla koja su obasjala čitavu publiku po prvi put na koncertu. Pošto su naša sedišta bila visoko na tribinama, pred nama se otvorio čitav parter ispred bine koji je, uprkos sedištima, bio popunjen sa par stotina fanova koji su mahom stajali, mahom plesali.
Jedna od numera nosi naziv „Rayela“ („Školice“) što je naziv najpoznatijeg romana čuvenog argentinskog pisca, Hulia Kortasara. Numeru je najavio vođa benda sa pitanjem: „Da li ste čuli za Hulia Kortasara?“ Par povika odobravanja se vratilo iz publike. Numera sadrži segmente iz same knjige koju je čitao muški glas praćen projekcijom plesača koji igraju tango na školicama iscrtanim na podijumu.
Publika je sa mnogo povika i gromoglasnih aplauza pozdravljalo bend i time učini da se ovakav alternativni vid muzike, nekarakterističan za naše podneblje, u Beogradu oseti kao kod kuće.
Autor: Dušan Babić
MuzikaMUSIC
