Kliknite ovde za povratak na naslovnu stranu !!!

Šta sve krije bal pod maskama?

 

 

Da li ponekada poželite da budete neko drugi, bar na jednu noć? Pažljivo birajte svoju masku, jer će ona da ide na zabavu umesto vas...

 

 

    Maskenbal je društveni fenomen koji predstavlja kreativan i nekonvencionalan vid zabave. Maske koje nosimo mogu biti različite, od likova iz bajki i crtanih filmova do istorijskih i kultnih ličnosti našeg vremena, mitskih bića, životinja ili nesvakidašnjih profesija. Mogućnosti su neograničene, maštovitost se nagrađuje divljenjem. Pored toga, mnoštvo specijalizovanih radnji ima veliku ponudu kostima koji uvek dobro dođu onima bez ideje kako da se maskiraju. Međutim, unikatne i samostalno osmišljene i napravljene maske su uvek najinteresantnije. A konačna izabrana maska uvek govori mnogo o osobi iza nje.

 

 

Dvorski balovi

 

Balovi pod maskama su nastali u Evropi, u 15. veku, kao balovi održavani za članove kraljevskih porodica i visoko plemstvo, pa su se maske tako prvenstveno nosile na dvoru za specijalne prilike javnih okupljanja, kao što su krunisanja i venčanja. Glavni razlog zašto su ljudi nekada nosili maske je prikrivanje identiteta, jer anonimnost je omogućavala pripadnicima visokog društva daleko veću slobodu u odnosu na striktna pravila ponašanja, kojih su morali da se pridržavaju.  Zatim, sa dvora maskarade prelaze na ulice i prerastaju u skoro javne događaje u početku, a najraniji festival pod maskama je bio u Veneciji 1436. godine. U početku samo jednom godišnje, proslavljanjem zarobljivanja Ulriha II, koji je vršio invaziju na grad. Za vreme karnevala su se organizovali maskenbali, velike gozbe, dok su na gradskim trgovima razni izvođači zabavljali publiku svojim akrobatskim veštinama, žongliranjem, komičnim predstavama i pantomimom.

 

Maske su se prvobitno pravile od papira i lepka, tako da dobiju željenu formu, a  potom su se bojile i ukrašavale  staklenim kemenčićima i biserima. One koje se nose na štapu i pokrivaju samo gornji deo lica, bile su tipične maske za žene, dok su one koje pokrivaju celo lice bile za muškarce i pravile su se od gline.

U 17. veku maskenbali su bili popularni u većini zemalja Evrope, dok u 18. veku dostižu vrhunac i bivaju iz Engleske preneti  na kopno kolonijalne Amerike.

1797. godine Napoleon zabranjuje festival u Veneciji, što ponavlja i Musolini tokom 30-tih godina prošlog veka. Karneval u Venecij doživljava ponovnu obnovu sedamdesetih godina, i tradicionalno nastavlja da se održava svake godine, pružajući posetiocima čarobni doživljaj  duha davno prošlih vekova punih misterija i intriga.

 

 

Prelazak svetlog u tamni period

 

Jedna od najčešćih prilika za pravljenje maskenbala je svakako Noć veštica ili Hallowee,  koji je nastao iz raznih drugih običaja i praznika, slavi se širom sveta 31. oktobra i uglavnom obeležava prelazak iz ,,svetlog”u ,,tamni period” godine. Reč Helloween nasatala je u 16. veku kao škotska verzija “večeri pre Dana svih Svetaca” (All Haloows Day ) ili All Saints Day, kako se u katoličkom kalendaru naziva.

Običaji, kao što su oblačenje kostima, pričanje strašnih priča, tvz. ,,Trick or treating” i gledanje horor filmova baš na ovo veče, su komercijalizovani elementi ovog svetovnog praznika, potekli sa područja Severne Amerike i imali su veliki uticaj na ostale narode i kulture, zbog čega se ovaj praznik obeležava u Evropi, Australiji, Južnoj Americi i nekim delovima istočne Azije. Za ovu priliku uglavnom se nose ,,strašni“ kostimi u duhu mističnih priča, romana i klasika horor filmova poput Drakule, Frankenštajna i Mumije, pa se pored ovih likova, najčešće mogu videti i veštice, đavoli, zombiji, vampiri, žene-mačke ili nešto manje „strašni“ likovi iz crtaća.

 

 

Maske koje inspirišu

 

Maskenbali takođe predstavljaju mesto inspiracije za umetničke stvaraoce. Tako ni ne čudi što su upravo balovi pod maskama i same maske inspirisale mnoge književnike, slikare, muzičare i filmske i pozorišne stvaraoce da stvaraju dela poput Fantoma iz Opere (Gastona Lerua), Maske crvene smrti (Edgara Alana Poa), Stepskog vuka (Hermana Hesea), Haljine sa maskenbala (Roberta Henrija) itd. Veliki broj autora je obradio ovu temu upravo zbog mistike koju maska nosi.

One jednostavno mame maštu i razmišljanje o tome šta se nalazi iza njih. A sami balovi pod maskama čine da se maskirane persone osećaju slobodnije i odvažnije nego što jesu kada ne nose taj ukrasni štit. Jer maskirati se ne znači samo obući kostim i našminkati se, već ovaj fenomenalni ritual zahteva izvesnu dozu glume i uživljavanja u svoju izabranu ulogu, kako bi slika bila potpuna i verodostojna.

 

 

 

gde je sve počelo
vaši novi prijatelji
oglasite se
za poneti
pronađite nas

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

RiznicaTREASURY

Autor: Aleksandra Janković