U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

Tradicija Balkana na moderan način

Slobodan Trkulja

 

 

Multi-instrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila, Slobodan Trkulja, uspeo je da prenese emocije i duh Balkana na ceo svet pomoću svoje muzike. Za čitaoce Creative Art magazina ispričao je svoju priču.

 

 

CA: Sami ste učili da svirate. Zašto ste izabrali duvačke instrumente?

 

Slobodan Trkulja: Sasvim slučajno. U osnovnoj školi sam dobio da sviram blok flautu i tu je sve krenulo. Učiteljica je primetila da imam dara i predložila da počnem da sviram klarinet. Vremenom su moja interesovanja rasla i kako bih pronašao neki novi instrument prisvojio bih ga i počeo da sviram na njemu. Trenutno imam oko 15 instrumenata koje aktivno sviram, uključujući i žičane i udaračke instrumente.

 

 

CA: Koji su vaši muzički uzori?

 

Slobodan Trkulja: Ima ih dosta. Na svakom instrumentu verovatno postoji bar jedan a tu su i drugi ljudi čiju muziku cenim. Benny Goodman na klarinetu, Jan Garbarek na saksofonu, gajdaš Pece Atanasovski, Suren Asaduryan na jermenskom duduku ali i ruski romantičari kao Petar Ilič Čajkovski i Sergej Rahmanjinov. Pa se lista proširuje na “čudake” kao što su John Cage, Arvo Part zbog drugačijeg pristupa klasici ili Peter Gabriel i Bjork zbog ideja i produkcije. Naravno tu je i vizantijsko pojanje monaha koviljskog manastira. Uvek me je zanimalo kako će zvučati naše gajde, kaval ili frula uz veliki orkestarski zvuk i modernu produkciju. Verujem da postoji makar jedan “potez” svih tih boja u muzici koju stvaram.

 

 

CA: Već sa 14. godina na Internacionalnom festivalu tradicionalne muzike u Poljskoj, proglašeni ste za najboljeg instrumentalistu. Kako gledate na svoje muzičke početke, i koliko vam danas znače nagrade i priznanja?

 

Slobodan Trkulja: Prva nagrada me je zatekla, nikad nisam mislio da radim bilo šta posebno. Jednostavno svirao sam iz ljubavi i radosti i uživao sam kad tu radost podelim sa drugima. U tom dobu sam bio nespreman za vrstu pažnje koja je usledila nakon tog i sličnih “uspeha” pa me je malo poneo duh slave. To je verovatno bilo prvo loše iskustvo koje je uz muziku došlo. Danas na sve nagrade koje sam dobio, a ima ih dosta, gledam nekako indiferentno, prošao me taj takmičarski duh i ostao mi je samo onaj osećaj lepote sa početka. Više me zanima stvaranje i lični napredak u muzici, nego takmičenje sa drugima.

 

 

CA: Vaš bend “Balkanopolis” osnovali ste 1997. godine. Kako vidite razvoj benda od svog nastanka do danas?

 

Slobodan Trkulja: Balkanopolis je prešao veliki put od tinejdžerkog pristupa muzici do rada sa Grammy producentima i velikim orkestrima. Ono što je sve vreme prisutno je potreba za stvaranjem jednog novog zvuka, jedne posebne emocije satkane od naše tradicije, ali vremenom prožete energijom rok i simfonijske muzike.  
Balkanopolis je za mene “prostor” u kome nastaje umetnost. Svet između dva sveta, mesto koje ne poznaje granice i u kome mogu da stvaram nesputano i slobodno. Album koji smo snimili u Real World studiju u Velikoj Britaniji i koji treba da se pojavi ove godine na svetskom tržištu je definitivno početak onog zvuka za kojim sam tragao više od deceniju.

 

 

CA: Svirate mnogo instrumenata. Koji je vama najdraži, u kom instrumentu najviše pronalazite sebe i zašto je to tako?

 

Slobodan Trkulja: Klarinet je instrument koji mi je praktično osnova za sve ostale, u svakom duvačkom instrumentu kao da ga ima pomalo, ali ne bih mogao da izaberem nijedan posebno. Sve su to boje koje volim da koristim u određenim pesmama. Mislim da najviše volim da koristim glas, jer su u njemu na neki način objedinjene sve emocije i boje instrumenata koje sviram.

 

 

CA: Za Vas se može reći da ne robujete žanrovima muzike - svirate od džeza do naše tradiconalne muzike, volite da istražujete. Šta Vas u tom radu posebno inspiriše?

 

Slobodan Trkulja: Džez me je zanimao samo zbog slobode u sviranju, zbog improvizacije, više kao sredstvo, nego cilj sam po sebi. U našoj tradiciji me inspiriše lepota i smernost kojom muzika odiše, kao i naša narodna poezija, u vizantijskom pojanju duhovna vertikala i beskrajno duge i lepe melodije, u orkestarskom zvuku raskoš zvučnih boja. Sve to su boje koje koristim kada pišem pesmu ili stvaram zvučnu sliku.

 

 

CA: Svirate muziku ovog podneblja na jedan moderan i inovativan način. Šta Vas je motivisalo da se bavite našom tradicionalnom muzikom?

 

Slobodan Trkulja: To nešto iskonsko, valjda uvreženo u genetici svakog od nas sa ovih prostora, jedan zvuk kroz koji sam spoznao sebe i još bolje razumeo naš narod. Poznavanje naše narodne poezije mi je omogućilo da opišem svoja unutrašnja stanja i emotivne predele kroz tekstove koje pišem. Već dugo vremena pesme koje stvaram nastaju iz bajkovitih prikaza mog unutrašnjeg sveta koje se prepliću sa stvarnim životom do te mere da više ne znam gde jedan svet počinje a drugi završava.  
 

 

CA: Muzičko znanje sticali ste se školujući se u Holandiji, i tamo ste ostavili dubok muzički trag. Kakve su razlike, a kakve sličnosti u osećanju muzike ljudi iz Holandije u odnosu kod nas?

 

Slobodan Trkulja: Naša muzika komunicira na nivou emocija i svako ko je čuje će je vrlo brzo doživeti kao svoju, ličnu, intimnu priču prepričanu i ispevanu nekim za njega možda stranim jezikom. Jezik ne predstavlja barijeru, emocija ove muzike je čista i iskrena i takva i treba da ostane. Jednu stvar sam shvatio tokom ovih godina, stvarati u duhu naše tradicije je moguće samo ako je čovek istinitog i čistog bića i živi u istom Duhu koji živi u našoj muzici. Svaki čovek na svetu će se u tome pronaći jer je to Sila koja živi u svakom od nas.

 

 

CA: Nastupali ste svuda po svetu. Kako ljudi reaguju na tradicionalnu muziku sa ovih prostora?

 

Slobodan Trkulja: Na koncertima koje je Balkanopolis održao u Šangaju sa nama je pevala 31 000 ljudi. U publici su bili sve sami Kinezi koji ne govore srpski, ali su pevali na srpskom jeziku pesme koje sam im pevao. Mislim da to govori dovoljno.

 

 

CA: Svirali ste i sarađivali sa mnogim ansamblima, simfonijskim orkestrima i imenima savremene muzike. Koji koncert Vam je ostao u najdražem sećanju?

 

Slobodan Trkulja: Koncerti Balkanopolisa sa slavnim Metropol Orkestrom iz Holandije su definitivno  jedni od najlepših koje smo ikada održali. Govorimo o orkestru koji je svirao sa najvećim zvezdama našeg doba, od Andrea Bočelija i Frenk Sinatre, do Steve Vai-a i Arete Frenklin, dobitnici Grammy nagrade. Energija koju smo stvorili u zajedničkim nastupima je ostavila dubok trag u svakom od nas. Muzičari iz orkestra su koncert Balkanopolisa svrstali u 3 najbolja koja su ikada svirali. Muzika nas je sve spojila na neverovatne načine i stvorila mnogobrojna međusobna prijateljstva. Oni su učestvovali u stvaranju novog CD-a koji smo snimili u Britaniji.

 

 

CA: Kakvo je Vaše viđenje etno muzike kod nas. Šta možete reći o mladim naraštajima koji su krenuli da se bave etno muzikom?

 

Slobodan Trkulja: Znam da ima dosta mladog sveta koji se ugledaju na Balkanopolis, veliki broj njih nam često piše i traži savete, šalju nam poklone i pišu reči hvale na vebsajtu i fejsbuk stranici. Mislim da se takozvana “etno” scena lagano pročistila, turisti su je napokon napustili i vratili se čemu god, ostali su mladi entuzijasti i uglavnom vokalne grupe. Potencijal postoji i ima dosta talentovanih ljudi. Mislim da je sada pravo vreme da se postavi standard ispod kog se ne ide i verujem da će to uraditi naš novi CD, koji uskoro treba da izađe. Verujem da će muzika dati odgovore u kom pravcu srpska moderna tradicija treba dalje da se kreće.

 

 

CA: Gde mislite da je naše mesto na mapi sveta kada je u pitanju muzički stil koji vi negujete?

 

Slobodan Trkulja: Balkanopolis je doživeo veliku scensku transformaciju i postao je energičan rock bend sa korenima u srpskoj tradiciji. Pravi primer su generalno konzervativni kineski mediji koji su nas dočekali kao “veliku rok -  tradicionalnu atrakciju” kojoj su prisustvovale sve generacije. Uoči koncerta su intenzivno puštali najavu na državnoj TV stanici, čak smo bili emitovani i na TV ekranima u metrou na svakih 15 minuta. Na drugoj strani sveta na tu istu muziku su podjednako burno reagovali i ljudi iz britanske i američke muzičke industrije. Grammy producenti Richard Evans, Tchad Blake i Adam Ayan koji rade između ostalih i sa Rolling Stones, Coldplay, Beyonce, Ammy Winehouse i dr. su isto tako bili oduševljeni muzikom koju stvaramo. Mislim da je to pravi pokazatelj da smo stvorili modernu tradiciju Srbije za 21 vek.

 

 

CA: Da li po vama internet uništava muzičku industriju ili je samo diže na viši nivo?

 

Slobodan Trkulja: Internet je uništio prodaju CD-a i albuma. S druge strane, ako se definitivno reguliše skidanje pesama sa interneta, ko zna možda muzičari i zarade nešto od krvi, suza i znoja koje proliju za svoju umetnost. U suštini, muzička industrija se totalno prebacila na koncertnu aktivnost i tu vidim veliku šansu za nas, jer stvaranje muzike uživo i jeste suština a na tom polju sijamo u punom sjaju.

 

 

CA: Koji su planovi Vas i Vašeg benda za budućnost?

 

Slobodan Trkulja: U saradnji sa svetskom broadcast kompanijom Alfacam, Balkanopolis planira muzičko-scensko delo pod imenom “Kraljevstvo Balkanopolis” koje će biti snimano i emitovano u preko 40 zemalja sveta. Alfacam je jedna od najvećih svetskih TV kompanija, prenosili su Olimpijske igre u Pekingu, koncerte Stonsa i U2, Evroviziju u Moskvi, Svetsko prvenstvo u fudbalu itd. Nakon prvog koncerta u Beogradskoj Areni koji će snimiti u HD i 3D tehnici u planu su svetski koncerti i turneja .

 

 

CA: Koji je vaš muzički predlog za naše čitaoce magazina?

 

Slobodan Trkulja: Dobro pitanje, ima toliko lepe muzike. Trenutno uživam u muzici Joni Mitchell, pesma Both Sides Now, sa istoimenog albuma. Aranžmane za orkestar je pisao moj omiljeni kompozitor, Vince Mendoza, inače glavni dirigent Metropole Orchestra. Vrlo iskrena i divna muzika.

Autor: Ivan Đorđević

MuzikaMUSIC