MUFFA NOBLE - italijanski naziv za ,, noble roth" (,,noble mold") ili plemenitu plesan na latinskom Botrytis cinerea,  korisna plesan koja beneficira i dovodi do nastanka nekih od najpoznatijih i najkvalitetnijih desertnih vina.
MUSCULAR ( MUSKULARNO, SNAŽNO) - opisni termin koji se koristi za vina (skoro uvek za crvena vina) koja su velika, puna, bogata, punog tela. Takođe se koristi i termin masculline što u prevodu znači snažno, muževno, srčano.
MUSKY (MOŠUSNI) - vinski termin koji opisuje zemljano-začinske note u vinu.
MUST (ŠIRA) - sok iz sveže muljanog grožđa koji će posle fermentacije postati vino. Must može da bude i sa košticama, kožicom i pulpom (ne mora da bude proceđen). Ta ista masa (grožđani sok, kožica grožđa, semenke i pulpa) se kasnije u procesu vrenja zove ,, kljuk" (na engleskom spout).
MUSTY (BAJATO, PLESNJIVO, USTAJALO) - izraz (opis) za nepoželjni, tupi miris ili ukus plesni u samom vinu, najčešće prouzrokovan nepravilnim skladištenjem vina u nečisti sudovima (buradima). Ovaj memljivi karakter u vinu može takođe nastati usled lošeg čepa, ali u tom slučaju dekantiranjem vina ovaj nedostatak može znatno biti ublažen ili čak u potpunosti eliminisan.
MYCODERMA - vrsta bakterija koje konvertuju (etil-alkohol) alkohol u sirćetnu kiselinu i etil-acetate i kvare vino dajući mu kiseo ukus i neprijatan kiseo miris. Vina koja su pod uticajem mikoderme se nekada opisuju i kao pique, tj. ljutkasta, koja peckaju.
MACERACIJA - postupak namakanja da bi se dobio željeni efekat (boja, miris). Sva crvena vina se maceriraju. Cilj maceracije je ekstrahovanje (izdvajanje) aromaticnih sastojaka iz biljnih plodova, cvetova ili listova.
MLADO VINO - naziv za vino koje nije prošlo kroz potpunu tehnološku obradu, već samo kroz delimičnu ili celu fermentaciju.
MINERALNOST - somelijerski termin. Oznacava ukuse koji se osecaju na vinu prilikom gutljaja, a ondose se na osecanje minerala u njemu. Količina mienrala je u direktnoj vezi sa geografskim poreklom grožda, odnosno sastava zemljišta na kojem je uzgajano.
MIRIS - osećaj koji vino izaziva na čulo mirisa.
MIRNA VINA - ona vina koja imaju manju količinu ugljen-dioksida, pa u čaši ne izazivaju isrenje i penušavost.

N
NEGOVANO VINO - kvalitet celokupne tehnologije obrade vina od početka alkoholne fermentacije do posluživanja. Sve do punjenja boca posao negovanja vina spada u dužnost i brigu vinara, a nakon otpremanja u distribuciju brigu o vinu (pravilno cuvanje) preuzima prodavac, a kasnije (temperiranje) somelijer ili ugostitelj.

O
OCENJIVANJE - stručna degustacija vina.
OKSIDACIJA - neželjena pojava vezivanja nekih sastojaka vina sa kiseonikom.
ORGANSKO VINOGRADARSTVO - podrazumeva poseban način uzgoja grožda bez korišcenja bilo kakvih sintetickih sredstava za održavanje kvaliteta zemlje ili grožda. Zagovornici organskog, često prelaze na biodinamicko vinogradarstvo (vidi Giorgio Clai).

P
PUNUŠAVO VINO - označava vina koja imaju povećan nivo ugljen-dioksida, zbog kojeg se prilikom otvaranja boca sadržaj peni. Šampanjac je naziv koji može da se koristi samo za ona penušava vina koja su prošla postupak sekundarne fermentacije u oblasti Šamšanj (Champagne) i od nastalo od grožda koje je odnegovano u toj oblasti.
PODRUM - prostorija u kojoj se prerađuje grožde i neguje i cuva vino. Najčešce je jednim delom uzidan u zemlju radi postizanja optimalnih temperatura za negu i čuvanje vina.
PRIMARNI BUKE - rede korišcen izraz za aromu vina.
PUNO VINO - označava kvalitet vina koje se odlikuje bogatstvom suvog ekstrakta. Kaže se još i da su stasita, iz bukvalnog prevoda sa engleske fraze full bodied. Vina koja nisu stasita, označavaju se kao prazna.

R
RAZVRSTAVANJE VINA - vina se razvrstavaju po boji, sadržaju neprevrelog šecera i kvalitetu.
Po boji ih delimo na bela, rose i crvena.
Po sadržaju neprevrelog šecera razvrstavaju se u:

   * mirna vina u suva, polusuva, poluslatka i slatka;
   * penušava vina u vrlo suva, suva, polusuva, poluslatka i slatka.

Razvstavanjem u kvalitetne kategorije, vina se karakterišu po kvalitetu preradenog grožda, berbi, stepenu zrelosti grožda, nacinu prerade, sadržaju prirodnog alkohola...
U ovoj kategoriji kvaliteta, osnovna podela je na:

   * stona (sa ili bez oznake geografskog porekla)
   * kvalitetna
   * vrhunska (sa kontrolisanih i ogranicenih vinorodnih podrucja, sa zašticenim geografskim poreklom).

S
SEKUNDARNA AROMA VINA - za razliku od primarne arome koja potiče od sorte, sekundarna aroma zavisi od svih elemenata obrade, od berbe do pocetka alkoholnog vrenja.
SEMY DRY - oznaka za polusuvo vino.
SKLADNO VINO - ono vino koje ima u savršenoj ravnoteži sve slatke, kisele, gorke i aromatske karakteristike, od kojih se nijedna posebno ne ističe.
SOMMELIER - somelijer, ekspert za vina.
SORTA - ili kultivar, je naziv za skup biljaka koje pripadaju istoj vrsti, koje se međusobno razlikuju i imaju svoje posebne karakteristike. Procenjuje se da danas u svetu postoji preko 20.000 poznatih i priznatih sorti vinove loze.
Staro vino - uobicajeni naziv za vina starija od tri godine, čija starost se ne sme označavati na boci.Izuzetno, vrunska vina koja duže od pet godina ležala u podrumima, od čega više od 3 godine u boci, mogu se označiti kao arhivska vina.

T
TANINI - sastojak grožda, mošta i vina u obliku različitih polifenolnih spojeva koji vinu daju plavu, crnu ili zelenkastu boju i gorčinu.U groždu najviše tanina ima u semenkama, kožicii peteljci.
TERROIR - (teroar), zemlja, tle, izraz kojim se ističe dobar ukus i miris rodnog kraja grožda od kojeg je vino proizvedeno. Podrazumeva vrstu tla i mikro-klimatske karakteristike koje su jedinstvene. Vina na cijem ukusu i mirisu se osećaj teroar, posebno se cene.
TERCIJARNA AROMA VINA - nakon primarne i sekundarne, ovim nazivom se karakteriše aroma vina nastala tokom fermentacije, koja se još zove i buke (bouquet).
TIRAŽNO VINO - (vin d’tirage, fr.), naziv za vino koje se dobije nakon sljubljivanja osnove vina, sirupa i vinskog kvasca, da bi se njima napunile boce ili takovi i otpočela proizvodnja penušavog vina.

U
UKUPNI ALKOHOL U VINU - zbir stvarnog i potencijalnog alkohola.
UKUPNI EKSTRAKT - ukupna količina suve tvari, koju cine minerali, boje i šeceri, i drugi sastavi koji ne isparavaju na temperaturi od 100 stepeni.
URAVNOTEŽENO VINO - još jedan izraz koji se koristi za karakterisanje skladnog ili harmonicnog vina.

V
VANILA - naziv fenolnih spojeva koja u vino dospevaju iz drvene bacve. Pridonosi aromi vina, koja podseca na ukus i miris biljke vanile.
VINSKE SUZE - ili vinske noge, metafora kojom se opisuje vino koje se ispija iz odgovarajuce caše. Stilska figura kojom se opisuju fizičke karakteristike vina kada se ono posmatra i naginje na zid caše, da bi se potom prenelo u drugi položaj, kojom prilikom se traži bezbojni trag ostao za vinom.

Z
ZAOKRUŽENO VINO - izraz kojim se opisuje skladnost, odnosno, harmoničnost vina.

Ž
ŽUTA VINA - specijalna vina kao što su tokajac ili prošek, čije boje se kreću od zlatno-žute, preko tamnožute do zagasito žute.

A
ALKOHOL - Kada je reč o vinima, misli se na etil alkohol koji nastaje alkoholnim vrenjem.
ALKOHOLNO VRENJE - ili fermentacija. Biohemijski proces pretvaranja šecera u etanol, ugljen-dioksid i veliki broj različitih nusproizvoda.Fermentacija najcešce nastaje spontano, ali se može stimulisati dodavanjem čiste kulture kvasca.

B
BALANS - izraz koji se koristi prilikom degustacije. Kaže se da je vino izbalansirano ako pokazuje harmonicnu ravnotežu tanina, kiselosti, testure i ukusa. Ovo je najvažnija karakterstika vina.
BALTAZAR - naziv za veliku dimenziju i sadržaj boce za šampanjac. Sadržaj je 12 litara, ili 16 standardnih boca od 0,7l.
BARIK (barrique) - drvena kaca ili bure, najcenjenija ako je od hrastovine. Današnji naziv vuce iz Bordoa u Francuskoj, kapaciteta 225 litara i može se videti u većini vinskih podruma širom sveta. Što duže vino odleži u bariku, to se više oseća ukus vanile koji dolazi iz hrastovine. Postoje različiti varijeteti i kapaciteti barika.
BERBA - branje grožda u trenutku njegove tehnicke zrelosti, kada prestaje povećanje sadržaja šecera i smanjivanje kiselosti. Pravi trenutak za berbu određuje sa na osnovu iskustva, po boji zrna ili izgledu peteljki.
Blanc - belo vino.
BLANC DE BLANC - opisuje belo vino pravljeno isključivo od belog grožda. Zvuči kao notorna stvar, ali se naglašava jer se neka bela vina se prave i od crnog grožda, jer boja vina zavisi isključivo od omota zrna.
BLANC DE NOIR - opis za belo vino koje se pravi od crnog grožda. Odnosi se na vina iz francuske oblasti Šampanj, gde se prave bela vina od crnih sorti kao što su Pinot meunier i Pinot noir.
BRUT - termin koji se koristi u opisu suvog vina (najčešce šampanjca ili penušavih vina).

C
CRU - označava položaj vinograda od cijih vina je napravljeno vino, odnosno, geografsko poreklo. Najpre se odnosilo na različite francuske regije, ali se danas koristi i svuda odakle gde vinska sorta ima zvanično geografsko poreklo.

D
DEMI - SEC - srednje suvo vino.
DOUBLE MAGNUM (dupli magnum) - velika boca tipa Bordo, jednaka četiri klasicne boce ili 3 litre.
DUŽINA - termin koji se koristi u testiranju vina. Opisuje koliko dugo se nakon gutljaja oseća ukus vina. Duže opstajanje ukusa obično znači bolji kvalitet.

E
EKSTRAKT - izraz koji se odnosi na čvrste sastojke vina, kao što je tanin. Viši nivo ekstrakta daće obojenije vino i izražajnije telo.
ENOLOGIJA - nauka o vinu.

F
FERMENTACIJA - vidi alkoholno vrenje.
FILTRIRANJE - završni proces, pre punjenja boca. Koristi se za odstranjivanje necistica i bespotrebnih stvari iz vina. Iako pomaže da se "očisti" vino, ipak postoje optužbe da se filtracijom narušava ukus i karakter vina, pa mnogi vinari koriste laganu filtraciju, ili ne filitriraju vino uopšte.

G
GRAND CRU - francusko poreklo termina koje je označavalo najbolji terroir u Burgundiji, sa položaja Côte d'Or. Danas se koristi za vina sa najboljih položaja, sa kontrolisanim geografskim poreklom.

H
HEKTAR - mera koja se koristi za označavanje veličine vinograda. 10.000 kvadratnih metara.
HEKTOLITAR - mera kojom se određuje količina prinosa. 100 litara.
HIBRID - sorte nastale ukruštanjem, kao što je rizling ili Pinot noir.
HRAST - drvo za kace broj jedan. Iako se danas koriste različite vrste drveta od kojih se prave burad, ipak se posebno cene vina koja su odležala u hrastovim buradima.

I
ISKRENA VINA (vini veri) - somelijerski termin koji se koristi kada se prilikom testiranja vina na njegovom ukusu oseti prirodnost i originalnost.
Integrisano (integracija) - termin koji se koristi u degustaciji. Kada sastojci vina kao što su tanini, barik ili kiselost, fino blede odležavanjem vina, kaže se da je vino integrisano.

K
KASNA BERBA - dodatna oznaka vina posebnog kvaliteta. Odnosi se na posebne kultivare grožda koja su u brana u dobrim godinama i optimalnim klimatskim uslovima dozrevanja. Vino kasne berbe se proizvodi od grožda koje je dostiglo visok stepen prezrelosti.
KONTROLISANO GEOGRAFSKO POREKLO - propisuje se zakonom odredene zemlje i predstavlja oznaku koju vino službeno dobija na osnovu zahteva proizvodaca i saglasnosti zakonodavca.
KRISTALNA BISTRINA - somelijerski termin. Označava osobinu vrhunski odnegovanog belog vina koje poseduje najviši stepen bistrine, prozirnosti i iskrenosti (vini veri).
KUPAŽA - mešanje više vrsta ili tipova vina. Naziva se još i rezanje, ukrštanje i skljubljivanje.

L
LEDENO VINO - posebna oznaka vina od koji se, u određenim godinama i posebnim klimatskim uslovima berbe, a potom prerade i dozrevanja, postiže visok kvalitet. Ledena vina proizvedena su samo od grožda određenih kultivara, za određeno vinorodno područje, od grožda koje je brano na temeperaturi od najmanje -7°C i preradeno u smrznutom stanju.

M
METHUSELAH (METUZALEM) - vinska boca zapremine osam standardnih boca tj. šest litra (u Šampanji).
MINTY, MINT ( MENTA, NANA) - opis za vina koja imaju blago ljutkast ukus poput herbi, najčešće se ovaj ukus može zapaziti u nekim kalifornijskim kaberneima i zinfandelima. Ukus mente je jako sličan ukusu eukaliptusa i lako ih je zameniti.
MIRIN - alkoholno piće od pirinča koje se dobija fermentacijom glutaminiranog pirinča. U svetu je mnogo poznatiji sake koji kod nas nazivaju japanskom rakijom. Mnogi smatraju da se i mirin i sake pre mogu okarakterisati kao piva jer se dobijaju od žitarica. Neki ih ne svrstavaju u vina jer se ne dobijaju od voća. U Americi su ipak svrstani u kategoriju vina koja se dobijaju od drugih agrikulturnih proizvoda. Mirin se dosta koristi u azijskoj kuhinji.
MISTELLE - grožđani sok u kome je prekinuta fermentacija dodavanjem alkohola tako da je koncentracija neprevrelog šećera izuzetno visoka. Pošto je mistel izuzetno sladak koristi se  uglavnom kao baza za aperitive, posebno za vermut.
MOELLEUX (MOULE) - francuski termin kojim se uglavnom mogu opisati neka bela vina ali bi ga bilo teško prevesti samo jednom rečju jer ima mnogo kompleksnije značenje. To je izraz koji se koristi za vina koja imaju bar malo rezidualnog šećera, a pri tom a pri tom su meka-nežna-somotasta-sočna-opojna-bujna.
MOLDY (BUĐAV , MEMLJIV) - ako se oseti miris buđi u nekom vinu to nam sugeriše da je vino pravljeno od loše sirovine (naturalnog, buđavog grožđa) ili da je bilo smešteno u neadekvatno očišćenim sudovima (bačvama, buradima ili barik-buradima).
MONTALCINO (MONTALĆINO) - u oblasti Italije koja se proteže obroncima oko gradića Montalcino (južni deo Toskane) uglavnom su zasadi vinograda pod sortom grožđa sanđoveze, tačnije jednim klonom Sangiovese Grosso koji se zove Brunello (,,malo tamno" - zbog tamno braon boje potkožice). Vina od ove sorte  grožđa su puna, bogata, tamne boje i snažna, sa velikom količinom tanina i dobro struktuirana tako da zahtevaju dug period odležavanja. Pored Brunello di Moltacina, ovde se proizvodi i vino Rosso di Moltacino koje još zovu i mlađim bratom Brunela jer je sam stil vina znatno drugačiji, tako da se od istog  grožđa pravi znatno lakše, voćnije vino koje ima i  manje količine tanina i jačinu tako da se može piti već posle jedne godine odležavanja što je znatno kraće u poređenju sa 4 godine koje su neophodne da bi se  Brunelo pustio u promet. Brunello di Montalcino je inače DOCG dok je Rosso di Montalcino DOC kategorije.
MOUSY, MOUSEY (MIŠJI, MIŠETNJAK) - termin koji opisuje kiseli ukus vina prilikom degustiranja. Ovaj neprijatni ukus i miris vina su nastali usled kontaminacije vina bakterijama.
MOUTH-FILLING (ISPUNJAVAJUĆE, IMPRESIVNO) - vinski termin kojim se opisuje vino koje u ustima stvara impresiju punoće, odaje bogatstvo ukusa, praktično nam preliva receptore u ustima izobiljem aroma. Taktilna impresija punoće teksture vina. Takva vina su generalno puna, bogata, osetna sa intezivnim ukusima i sa visokom koncentracijom kako glicerina tako i alkohola.
Kliknite ovde za povratak na naslovnu stranu !!!
gde je sve počelo
vaši novi prijatelji
oglasite se
za poneti
pronađite nas

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

Vinski rečnik