Vizantijski nacrtano

 

 

Malo je vremena prošlo od smrti Milorada Pavića (1929-2009), jednog od najznačajnijih srpskih pisaca novog doba, a već se pomalo zaboravlja šta je i koliko je ovaj stvaralac nepresušne imaginacije značio za našu umetnost. Pored bezbroj izdanja, prevoda i književnih priznanja, možda su dobar reper uticaja, koji je Pavić imao na domaću i ne samo domaću kulturu, adaptacije i omaži njegovim delima u drugim umetnostima. Pozorišne, pa i par filmskih adaptacija Pavićevih priča i knjiga su dobro poznate, a u ovom tekstu ćemo se pozabaviti nečim sasvim drugačijim - jednim stripom

 

 

  Strip album „Treći argument“, koji je po motivima Pavićeve proze, realizovao duet koji čine Zoran Stefanović – scenarista i Zoran Tucić – crtač, do danas je ne samo visok reper prema kome treba meriti kvalitet i umeće umetnika iz drugih medija u odnosu na Pavićevo delo, već i međaš srpskog stripa uopšte. Internacionalno vrednovana odrednica koja je u mršavim 90-im godinama prošlog veka pokazala da je makar i u skrajnutim umetnostima kao što je strip, naš autor itakako imao šta da ponudi svetu.

Na 48 tabli bogatog kolornog stripa, autori su na najprecizniji način pogodili duh, esenciju onog oniričkog, upletenog pa raspletenog stila, koji je tolike čitaoce privukao prozi ovog pisca. Pavić je ogroman uspeh imao van granica svoje zemlje, stoga je i „Treći argument“ nakon beogradskog, imao izdanje i na Kipru, u engleskom prevodu.

Ono najzanimljivije tek dolazi, jer je najpoznatiji svetski strip časopis „Heavy Metal Magazine“, iz Njujorka, objavio ovaj strip u nastavcima od 1998. do 2000. godine, obezbediviši mu skoro nezamislivu čitanost, s obzirom da je tiraž samog časopisa u to doba bio 500 000 primeraka.

 

 

Nagrade

 

„Treći argument“ je u godini izdanja izglasan za strip događaj sezone, po izboru nedeljnika NIN, a ovenčan je i nagradom „Grand Prix“ Salona stripa u Zaječaru. Nisu izostale ni izložbe, kako pojedinačne tako i grupne. Vredi napomenuti, da se u pravom duhu pavićevske logike, posebno ističe činjenica da je ženska publika volela, pa čak i obožavala strip, što je važno zbog proročanstva ugrađenog u samo delo.

Autori stripa, u to doba mladi, ali i već uspešni stvaraoci, svaki u svom polju će i posle ovog albuma nastaviti sa umetničkim karijerama. U Stefanovićevom slučaju treba pomenuti zbirku drama „Slovenski Orfej“ i pokretanje i dugogodišnji rad na najpoznatijem portalu slovenske književnosti i umetnosti „Projekat Rastko“ (www.rastko.rs), ali i neprekidni urednički, izdavački i scenaristički rad. Tucić je, pak, posle blistavih trenutaka u stripu 80-ih i 90-ih, konačno 2010. godine, posle duge pauze, objavio album „Niti snova o moći i druge priče“, ocenjen kao strip događaj godine takođe u NIN-u.

 

 

Tri priče

 

Album „Treći argument“ je sastavljen od tri naizgled nepovezane priče koje su slobodno, ali i promišljeno i ne tako očigledno precizno, adaptacije sledećih Pavićevih priča: „Konji Svetog Marka ili Roman o Troji“ potiču iz istoimene zbirke, dok su „Vedžvudov pribor za čaj“ i „Treći argument“ iz zbirke „Gvozdena zavesa“.

Cilj ovog izbora je bio vrlo jasan - preuzeti motiv odnosa Balkana i Evrope, obrađen kao pitanje civilizacijsko, pre nego dnevnopolitičko, spiritualno, pre nego materijalno, magijsko pre nego naučno, tako lepo i nenametljivo provučeno kroz brojna Pavićeva dela. Potcrtati tušem i bojom tako da ova problematika bude jasnija, ali dalja od nas, kao jedno metafizičko dvojstvo koje se nanovo razara i stvara.

 

Prvi deo stripa, odnosno „Vedžvudov pribor za čaj“, je neizbežno trpeo poređenje sa filmom „Vizantjsko plavo“ (1993) režisera i scenariste Dragana Marinkovića. Ipak, stripovska verzija je bila verovatno primerenija originalu, pre svega jer je obimom, kompaktno spakovana na 14 stranica/tabli, sličnija priči iz koje je nastala, jer je bila verna sudaru vreline i hladnoće jedne jedinstvene ljubavne priče, i konačno, obogaćena bogatstvom boja i simbolikom nabijenih prizora koji nadilaze i najkreativnije filmske stvaraoce u čemu joj nažalost, pomenuti, produkcijski ograničen film, iako sam za sebe vredan pokušaj nije mogao parirati.

 

„Konji svetog Marka ili roman o Troji“ pak pričaju jednu drugačiju, ratnu i mnogo suroviju priču. Vest o objavljivanju „Konja Svetog Marka“ u američkom časopisu „Heavy Metal“ pojavila se samo dva dana pre početka rata, 22. marta 1999. godine.

Najzad, „Treći argument“, onaj konačni. Fabula ove vrlo kratke Pavićeve priče, koja prividno nema nikakve veze sa balkanskim miljeom, sastoji se u stvari samo od nekoliko vrlo jakih slika i počinje sa Kortesom, koji je osvojio Meksiko uz pomoć tri srećna razloga-argumenta. Prvi jeste činjenica da je vodio konje, koji su Indijanci smatrali demonima, sa ogledalima na grudima koji gutaju duše iz tela. Drugi se ticao starog proročanstva da će se plavokosi bog, Kuecalkoatl, vratiti iz progonstva u godini Jedne Trske, tačno na datum kada se Kortes zaista i pojavio.

 

 

Stripovanje Pavićevih dela

 

Konačno, po Pavićevim rečima, „Treći, presuđujući, argument postojao je kao i prva dva, ali je bio isuviše komplikovan da bi bio zapisan. Tako je ostao nepoznat. On je, međutim – u to ne treba sumnjati – bio potpuno jasan i pojmljiv svakom Kortesovom vojniku.“ Jasno je da je i u samom stripu taj misteriozni Kortesov treći argument metafora za balkansko pitanje.

 

Pored Stefanovića i Tucića, još je onih koji su svoj rad, umeće i stručnost uložili u ovaj projekat, od fotografa, skulptora, kostimografa, arheologa i istoričara. Direktni uzori, oni koje sami autori priznaju, su se kretali od francusko-belgijske strip škole, do vizantijskog romana. Uopšte, civilizacija Vizantije, kojoj svi narodi koji su se na njenoj zemlji naselili toliko duguju, je, po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, sveprisutna u „Trećem argumentu“, i to mu služi na čast.

Ipak, ova priča ni izdaleka nema kraj, jer nedavno formirani stripovski Studio S.O.K.O. trenutno radi na novom stripovanju Pavićevih dela, što je nastavak albuma „Treći argument“. No, pre toga nas očekuje prošireno srpsko izdanje samog „Trećeg argumenta“ u Beogradu i prošireno englesko u Londonu, verovatno već na jesen ove godine, dok se za 2012. razmatra mogućnost ruskog i turskog izdanja.

 

Kolumna: Pavle Zelić

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

StripCOMIC BOOK