U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

FilmFILM

Zi(fil)mske radosti

 

 

Vim Venders u Geteovom Institutu

 

 

    Četrnaestog avgusta 2010. godine Vim Venders je napunio 65 godina života. Kao jedan od najvećih reformatora i inovatora evropskog filma, postao je svojevrsni nemački brend, koji je nemačku kulturu, ne samo filmsku, omeđio zvezdanim sjajem.

Tradicija pravljenja retrospektive dela ovog autora sa ciljem obeležavanja njegovog rođendana, počela je prošle godine, a na osnovu velikog interesovanja i ove godine se nastavlja. Geteov Institut je od 17. do 21. januara prikazivao ciklus sa 11 najvažnijih filmova iz njegovog filmskog stvaralaštva u proteklih 40 godina. Među njima su: Skarletno slovo, Alisa u gradovima, Kraljevi puta, Američki prijatelj, Stanje stvari, Hotelska soba 666, Pariz, Teksas, Nebo nad Berlinom, Lisabonska priča, Braća Skladanovski, Kad prošlost zakuca.

U toku ovih deset dana, Geteov Institut je imao veliko zadovoljstvo da ugosti desetine Vendersovih fanova i time dobije jak motiv za nastavljanjem ove tradicije I u godinama koje dolaze.

 

 

Biografija

 

Vim Venders je rođen 14. avgusta 1945. u Diseldorfu kao Vilhelm Ernst Venders. Kao šestogodišnjak je od roditelja na poklon dobio stari ručni kinoprojektor i uz njega stare filmove sa Čarli Čaplinom i Basterom Kitonom u glavnoj ulozi. Sa deset godina već je više desetina puta pogledao svaki od tih filmova. Kasnije, u svojoj mladosti, bio je fasciniran američkom kulturom, naročito filmovima i rok muzikom. Sa 18 godina prvo je počeo da studira medicinu u Minhenu, a kasnije filozofiju i sociologiju u Diseldorfu. Nakon toga prekida svoje studije da bi se usredsredio na slikarstvo, i to akvarel, što je i bio razlog da se preseli u Pariz. U Parizu radi kao graver u jednom ateljeu na Monmartru i svako veče ide u bioskop u Francusku kinoteku kojom je tada upravljao legendarni Anri Langoa, kome Venders kasnije posvećuje film Američki prijatelj.

Za godinu dana Venders u Parizu uspeva da odgleda više od hiljadu filmova, pre svega vesterne i američke komedije. U Nemačku se vraća 1967. i počinje intenzivnije da se bavi filmom. U Minhenu studira na Minhenskoj akademiji za film i televiziju i redovno piše kritike za specijalizovani časopis i dnevne novine Sidojče Cajtung. U to vreme počinje i da snima kratke filmove koji su jedan deo „Minhenske škole“ i istovremeno ulazak u „Novi nemački film“. Svoj debi kao režiser ostvaruje 1970. filmom Summer in the City, što predstavlja i početak njegove uspešne karijere. Godine 1981. dobija Zlatnog lava za film Stanje stvari. Slede zatim Zlatna palma u Kanu 1984. za film Pariz, Teksas. Dobija nagradu za najbolju režiju 1987. za film Nebo nad Berlinom i mnoge druge internacionalne nagrade i priznanja. Godine 1989. Venders je dobio titulu počasnog doktora Sorbone.

 

 

Festival holandskog filma “Highlights of the Lowlands”

 

U periodu od 21. do 23. januara u Jugoslovenskoj Kinoteci održan je Festival holandskog filma pod nazivom “Highlights of the Lowlands”. Organizator festivala je Alternativni kulturni centar (AKC) iz Niša, u partnerstvu sa Cultural Aid Stichting, Utreht, Holandija. U okviru Off programa festivala 20. januara 2011. bio je održan Masterclass na Fakultetu Dramskih Umetnosti (FDU) u Beogradu.

Gošća predavačica bila je Rada Šešić (International Film Festival Roterdam). Ona je u zvaničnom programu Festivala napisala: “U ovogodišnjem programu Festivala holandskog filma publici na Balkanu donosimo intrigantne i inspirišuće filmove holandskih autora koji su istražili relevantne teme u inostranstvu ili smestili svoje izmišljene priče u neki zanimljivi, malo istraženi prostor, kao što je gotovo nadrealni svet novca i berzanskih brokera u odličnom filmu, “Ne možeš da izgubiš”, debitantnom ostvarenju mladog Japa van Hojsdena, ili priče o strancima koji žive u Holandiji, kao u dirljivoj drami “Kaćina sestra”, autorke Mijke de Jong. Pomenuti autori, ali i neki drugi pripadnici mlade generacije holandskih režisera su uspešno prihvatili pristup autorov bioskop, pokušavajući da stvore veoma lični kinematografski jezik, ne odbacujući pri tome korišćenje pristupačnih narativnih struktura. To važi za Ursulu Antoniak i njenu intrigantnu, minimalističnu priču koja se odigrava u Irskoj u njenom igranom filmu “Ništa lično” ili za Hedi Honigman i njeno hipnotišuće dokumentarno ostvarenje “Zaborav”, koje je smešteno u Peruu. Filmovi Honimanove nisu samo posmatralački ili opisivalački, već su i kontempletativni. Oni interpretiraju stvarnost u ličnom, poetskom i esejističkom maniru. Slično tome, Sonja Herman Dolc prati svog glavnog junaka tokom dugog vremenskog perioda pokušavajući da shvati njegovu prirodu, što se može videti u njenom intrigantnom i izražajnom filmu “Majstor i njegov učenik” o čuvenom ruskom dirigentu Valeriju Gergijevu.”

 

Na otvaranju festivala govorio je zamenik šefa misije ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu i napomenuo: “Izuzetno sam zadovoljan što se drugi put u Beogradu održava festival holandskog filma i što ljudi sa ovih prostora imaju priliku da se upoznaju sa našm kinematografijom. Holandski film je drugačiji po temama, estetici I stilu. Holandija je poznata po svojim dokumentarnim filmovima, ali i po svom kratkom, animiranom i igranom filmu. Takođe podržavamo mlade autore, što se vidi po debitantskom filmu koji otvara festival. Pošto je film umetnost koja oslikava neposrednu stvarnost, u ostvarenjima sa festivala ćete upoznati moderno holandsko društvo, ali sve vreme imajte na umu da Holandija ima veliki interes za drugim kulturama i da je vrlo holandski biti internacionalan.” Svoju uvodnu reč je završio na srpskom jeziku rečima: “iskreno se nadam da ćete uživati u filmovima koji su pred vama”.

Gospođa Šešić je bila selektorka programa i na otvaranju festivala je rekla par reči: “Holandski film nije naročito popularan na ovim prostorima, ali to je potpuno neopravdano jer je izuzetno kvalitetan I raznovrstan. Podsetila bih da je holandska kinematografija ovenčana sa pet Oskara i da je vrlo zapažen u kinima ostalih evropskih i svetskih gradova i osvaja razne festivalske nagrade. Jako je zanimljivo da Holandija daje šansu mladim autorima za stvaranje novih formi. U selekciji koju sam napravila za ovaj festival sam odabrala novija ostvarenja za koja su zaslužni mnogi upravo mladi autori. U Holandiji takođe postoji jedan konkurs nakon kog 10 najboljih scenarija dobijaju sredstva za snimanje. I upravo je ovaj film koji otvara festival (“Win win”) oslikava taj novi senzibilitet i estetiku u pravljenju filma. U njemu se zapaža jedna fantastična kamera i jedna gotovo poetična gluma izuzetnog glumca u ovoj metaforičnoj komediji koja postavlja veliko pitanje šta je sloboda i da li smo srećni i slobodni ukoliko stalno pobeđujemo. U okviru ovog festivala puštaćemo po jedan kratki film pre dugometražnog koji sledi.” Nakon uvodne reči gospođa Šešić je poželela gostima prepune Kinoteke da uživaju u filmovima koji slede. Od filmova koji su bili na festivalu izdvajamo:  Win win, Nothing Personal, Katja’s sister i  Jaco’s Film.

 

 

Zlatni globus

 

Po 68. put, dodeljene su nagrade prestižne filmske nagrade Zlatni globus, na Beverli Hilsu

„Pogledajte, zar ne izgleda bolje“, ispitivala je novinare Ketrin Zita Džons pokazujući na supruga Majkla Daglasa na crvenom tepihu uoči dodele nagrada na Beverli Hilsu. Majkl, koji je nedavno izjavio da je pobedio rak grla, najavio je pobednika u kategoriji za najbolji film. „Ma mora da postoji jednostavniji način da dobiješ ovacije publike“, rekao je Daglas, kome su kolege odale veliku počast gromoglasnim aplauzom. 

Jedna od glavnih glumica mjuzikla Burlesque , čuvena Šer, otpevala je pesmu „You Haven’t Seen The Last Of Me“, koja je proglašena za najbolju originalnu numeru.
Burlesque : Eli (Kristina Agilera) je devojka iz malog grada, ali sa moćnim glasom, koja rešava da preokrene svoj život. Upušta se u neizvesnost, kako bi ispunila snove i odlazi u Los Anđeles. Nakon uspona i padova u Burleska Salonu, veličanstvenom ali i pozorištu punom bola, koje je dom za inspirativnu muziku, Tes, vlasnica i upravnica salona (Šer) daje Eli posao konobarice. Razuzdani kostimi i smela koreografija očarali su mladu i skromnu devojku, koja je obećala sebi da će, barem na jedan dan, nastupati u Burleski.

Od režisera Dejvida Finčera i scenariste Arona Sorkina dolazi Social network, film koji objašnjava da ne možete imati 500 miliona prijatelja, a da prethodno ne steknete nekoliko neprijatelja. Film o najvećem svetskom fenomenu ikada osvojio je nagrade za najbolju dramu, najbolju režiju, najbolju muziku i scenario.

Jedne noći 2003. godine, student sa Harvarda i programerski genije, Mark Zukerberg, seo je za kompjuter i pun entuzijazma počeo da radi na novoj ideji. Gužva oko blogovanja i programiranja, koja započinje u njegovoj studentskoj sobi, ubrzo prerasta u globalnu, svetsku mrežu i revoluciju u načinu komunikacije. Skoro šest godina i 500 miliona prijatelja kasnije, Mark Zukerberg je najmlađi milijarder u istoriji, ali ovakav preduzetnički poduhvat i uspeh vodi ka ličnim i pravnim komplikacijama.

Film Toy story 3 dobio je "Zlatni globus" za najbolji animirani film.
Nagradu za najbolji animirani film predali su Hejli Stajnfeld i Džastin Biber koji su bukvalno jednoglasno otpevali naziv filma – Priča o igračkama 3, film studija Dizni i Piksar.
„Jeste li vi uopšte bili rođeni kad je izašao prvi deo ’Priče o igračkama’?,“ pitao ih je režiser filma, Li Ankridž, kad je uzeo mikrofon. Specijalno se zahvalio publici što je tako dobro prihvatila ovaj „animirani film koji kuca ljudskim srcem.“
Svečana dodela nagrada „Zlatni globus“, protekla je u senci velikog skandala i optužbi da je to velika nameštaljka. Nagradu tradicionalno dodeljuje žiri sastavljen od 90 stranih novinara okupljenih u „Hollywood Foreign Press Association“ (HFPA). Majkl Rasel, bivši član udruženja, podigao je tužbu protiv HFPA navodeći da je posle 17 godina rada u udruženju dobio otkaz, nakon što je pokušao da iskoreni korupciju i mito koji već decenijama vladaju među članovima žirija.
Rasel tvrdi da članovi HFPA primaju od poznatih filmskih studija novac, plaćena putovanja i druge „stimulacije“, a za uzvrat obećavaju nominacije i nagrade u prestižnim kategorijama. Rasel je u tužbi naveo i da traži dva miliona dolara odštete zbog otkaza.
„HFPA je neprofitna organizacija, a kako to da je u poslednjih 15 godina u humanitarne svrhe poklonila 10 miliona dolara. Odakle? Svi studiji se bave potkupljivanjem članova žirija kako bi Njihov film što bolje prošao“, rekao je Rasel. f
Ovo nije prvi put da je dodela „Zlatnog globusa“ opisana kao velika prevara. Jedan nemački novinar je 2002. godine otkrio da su članovi žirija bili gosti restorana u Njujorku tokom promocije filma „Bande Njujorka“ koji je te godine osvojio veliki broj nagrada. Inače „Zlatni globus“ je druga najvažnija nagrada u filmskoj industriji, posle „Oskara“, koji se ove godine dodeljuje 27. februara.

 

 

Ostale nagrade su:

 

Najbolja ženska uloga u kategoriji filma – Natali Portman, Black swan;

Najbolji muška uloga u istoj kategoriji - Colin Firth – The King's Speech;

Najbolji film u kategoriji komedija ili mjuzikl - The Kids Are All Right;

Najbolja ženska uloga u istoj kategoriji - Annette Bening – The Kids Are All Right;

Najbolji muška uloga u istoj kategoriji - Paul Giamatti – Barney's Version;

Najbolja sporedna muška uloga u filmu - Christian Bale – The Fighter;

Najbolja sporedna ženska uloga u filmu - Melissa Leo – The Fighter

Najbolji film na stranom jeziku - In A Better World (Danska)

Najbolja TV serija - Boardwalk Empire (HBO)

Najbolja ženska uloga u TV seriji - Katey Sagal – Sons Of Anarchy

Najbolja muška uloga u TV seriji - Steve Buscemi – Boardwalk Empire (HBO)

Najbolja TV serija (mjuzikl ili komedija) - Glee (FOX)

Najbolja ženska uloga u TV seriji (mjuzikl ili komedija) - Laura Linney – The Big C 

Najbolja muška uloga u TV seriji (mjuzikl ili komedija) - Jim Parsons – The Big Bang Theory (CBS)

Najbolja mini-serija ili TV film - Carlos (Sundance C)

Najbolja muška uloga u mini-seriji ili TV filmu - Al Pacino – You Don't Know Jack (HBO)

Najbolja ženska uloga u mini-seriji ili TV filmu -Claire Danes – Temple Grandin (HBO)

Najbolja sporedna ženska uloga u seriji, mini-seriji ili TV filmu - Jane Lynch – Glee (FOX)

Najbolja sporedna muška uloga u seriji, mini-seriji ili TV filmu - Chris Colfer – Glee (FOX)

 

 

 

 

 

Autor: Dušan Babić