Milanska Skala

operski dragulj

Teatro alla Scala je sinonim za umetnost i gracioznost. Najprestižnija operska kuća na svetu ove godine slavi 233 godine postojanja

    Milano je drugi po veličini grad u Italiji, prestonica nekadašnjeg Dioklecijanovog carstva i središte svetske mode i dizajna. Savremen i urban duh vešto prkosi umetničkom i arhitektonskom nasleðu Severnog bisera. Građevine čija istorija čuva najlepše  legende o nastanku istih su: Milanska katedrala - maestralno delo gotskih majstora, Zamak Sforca - poznati institut za umetnost i istoriju, crkva Santa Marija dela Gracije - u kojoj se čuva Leonardova ,,Tajna večera’’ i, naravno, Milanska skala - dragulj među operskim salama.

Ponos Severnog bisera

Opera je sagrađena po naređenju austrougarske kraljice Marije Terezije na temeljima crkve Santa Marija dela Skala, po kojoj zdanje i nosi ime. Velelepna građevina je bila projekat arhitekte Ðuzepea Pjermarinija, a gradnja je trajala dve godine. U želji da zameni Kraljevsko pozorište koje je izgorelo u požaru, Milanska skala je svečano otvorena 3. avgusta 1778. godine izvođenjem opere ,,Priznata Evropa" Antonija Salijerija, navodno velikog neprijatelja Volfganga Amadeusa Mocarta.

Opera je uskoro postala omiljeno mesto za druženje aristokrata. Graciozna dvorana je odisala stilom pripadnica lepšeg pola, dok su se ljubitelji kockanja družili u foajeu, sve su to pripadnici nižih klasa posmatrali iz posebnog kutka. Dugi niz godina aplauze publike su obasjavala svetla uljanih kandila. Mnoge operske note su postale deo istorije muzike upravo na pozornici ovog teatra.

Prvih dvadeset godina postojanja Skala je imala jednoličan repertoar, koji je obnovljen u periodu između 1793. i 1798. godine. Uvedene su radikalne promene - od uštogljenog klasičnog oblika do prefinjenog neoklasičnog. Skala je postala tačka na mapi ozbiljne muzike koja spaja operu bufo (nastala kao reakcija na nedostatke barokne opere) i romantičnu operu, kakvu je negovao Rosini. Katalog izvedenih Rosinijevih dela u Milanskoj skali tokom svih ovih godina obuhvata opere: ,,Turčin u Italiji’’, ,,Pepeljuga’’, ,,Seviljski berberin’’, ,,Žena sa jezera’’, ,,Otelo’’ i ,,Semiramida’’.

Veoma rano se javila ideja da balet, teatarski oblik igre čija reč označava i muzičko delo, postane sastavni deo repertoara.

Scenograf je imao zadatak da Skalu približava romantiènim tendencijama. Tokom Drugog svetskog rata, 1943. godine, Skala je bila teško oštećena od bombardovanja. Nekoliko godina kasnije je renovirana i tom prilikom je potpuno zasenila svoju publiku, zahvaljujući sjajnom dirigentu Arturu Toskaniniju. Sredinom decembra 2004. godine,  nakon trideset meseci renoviranja, Skala je ponovo otvorila svoja vrata. Ovog puta su ogledala, nameštaj, freske, mermer i gipsani radovi, zahvaljujući vičnom timu, koji je predvodila Elizabeta Fabri, ponovo dobili izgled iz 18. veka, ali u modernom izdanju. Poseban ponos Skale je nova bina široka 22, a duboka 34 metra.

Ðuzepe Verdi i Skala

Majstor italijanskog belkanta, Ðuzepe Verdi, koji je dugi niz godina živeo i radio u Milanu je kompozitor sa kojim je Skala uspešno sarađivala. Milanska publika je u domu italijanske opere mogla iz sezone u sezonu da uživa u izvođenju Verdijevih večitih dela, kao što su opere: ,,Trubadur’’, ,,Travijata’’ i ,,Rigoleto’’, za koju je libreto napisao Frančesko Maria Pjave prema drami ,,Kralj se zabavlja “(Le roi s’amuse) Viktora Igoa. ,,Bal pod maskama’’ je omiljeno Verdijevo delo širom operskih sala u Evropi. ,,Don Karlos’’, ,,Simon Bokanegra’’ i ,,Aida’’ su neke od opera koje se nalaze na kompilaciji pod nazivom ,,Great Operas From La Scala’’. ,,Magbet’’ je Verdijeva melodrama u četiri čina, gde je integralni tekst opere ponovo sastavio Frančesko Maria Pjave prema istoimenoj tragediji Vilijama Šekspira. Opere koje s ponosom potpisuje Verdi, a premijeru su imale pod svetlima Skale su bile: ,,Nabuko’’, ,,Jovanka Orleanka’’, ,,Otelo’’ i ,,Falstaf’’.

Muzej, orkestar, hor i balet

Muzej Skale je osnovan poèetkom dvadesetog veka i polako je postao referentna tačka za umetnike, studente i poštovaoce muzike. Svaki detalj muzeja predstavlja verodostojnu istorijsku priču. U staklenim vitrinama možete videti instrumente, pisma i dokumenta, dok zidovima muzeja toplinu daju portreti velikih umetnika, počev od Verdija do Toskaninija. Konstantno se organizuju posete muzeju pod rukovodstvom stručnog osoblja.

Sastavljen od 135 muzièara, Orkestar milanske Skale je jedan od najboljih sastava operske produkcije u svetu. Dostigao je prestižni međunarodni položaj i rado je viđen gost u mnogim teatrima širom sveta. Priliku da svoju karakterističnost pokaže pred beogradskom publikom je imao 27. decembra 2009. godine u Svečanoj sali Skupštine Grada Beograda. ,,Novogodišnji koncert", su činila dela Vivaldija, Rosinija i Bragata. Ansambl Milanske Skale na najlepši način predstavlja grad Milano čitavom svetu, a u njemu sviraju najbolji instrumentalisti Orkestra Milanske Skale i Filharmonije Skale.

Hor milanske Skale je sinionim za prestiž i umetnički kvalitet u Italiji, koji se može pohvaliti i uspešnim turnejama u Rusiji, Americi, Kanadi, Japanu i Koreji. Najponosniji deo repertoara je Verdijev ,,Rekvijem’’.

Istorija baleta milanske Skale je tesno vezana sa samom istorijom baletske umetnosti. Balet ,,Mediteranea", u izvođenjuBaleta milanske Skale, koji potpisuje koreograf Mauro Bigonceti, se oslanja se na boje, atomsferu i neobičan spoj muzike, kakva je moderna turska i muzika velikog Mocarta. Nastupao je u Beogradu povodom 5. Beogradskog festivala igre, i to u punom plesnom, tehničkomi administrativnom sastavu. Istaknuto ime u istoriji baleta Skale je Karlo Blasisi, italijanski koreograf, poznat po svojoj strogoći među učenicima.

Autor: Jovana Katić

U FOKUSU  PRIČA SE DA  KULTURA  UMETNOST  FOTOGRAFIJA  FILM  POZORIŠTE  KNJIŽEVNOST  MUZIKA  ARHITEKTURA  DIZAJN  ENTERIJER  TERAPIJA STANOVANJA  MODA  STRIP  HIGIJENA UMA  RIZNICA  STIL  AUTO  ASTRO  KREATIVNI DNEVNIK

KulturaCULTURE